Reci mi kakvo ime da ti dam

 Razmišljajući kako svakodnevno toliko bitnih detalja,nazovimo ih redovnih sitnica zaboravlja,preckače,jednostavno se ponaša kako da nisu tu,a jesu svaki dan iznova i iznova...eto koliko juce je zamalo ostavio mobilni u frižider,redovno gubi olovke,ne zna gde mu je obuća i odeća,misaona imanica mu je da sabere dva dvocifrena broja,a eto o njoj je zapamtio baš svaki detalj,onaj malecki koji samo pamte oni ljudi odvaljeni na jednu stranu i oni zaljubljeni...

Zvala se sasvim obično Jagodinka Simonović-moglo bi da posluži kao uvod priče,moglo bi da je znao njeno ime,ali ne zna ga još uvek,ali to u suštini ništa i ne menja...vrlo često je znao da nepoznatim devojkama zalepi neko ime,eto ova je pljunuta Milica,ova je sigurno Aleksandra i u 3/4 slučajeva je uvek grešio i to ne za malo,pa je odustao od tog sporta...

 Zvala se i još uvek se zove osoba,pardon devojka X...Možda je tu bila već duže vremena,ali on ju je tako iznanada jednom opazio i očarao ga je taj prvi trenutak i posle ju je stalno negde viđao,čak i na mestima gde nikako nije mogla da bude...

Da li neko primeti kad ga intenzivno gledaš,verovno da naročito ako dotična budala nema nikakve mere i misli da je sve to suptilno i da to niko drugi ne primećuje...

Bilo kako bilo namera mu je i bila da ona to primeti i siguran je da je u tome uspeo...

U glavi je razradio 1000 i 100 romana kako joj prići na adekvatan način,naravno da ni jedan nije bio zadovoljavajuće dobar,ma kakvi staro dobro "Zdravo" itd to je moralo da dolazi iz pera Vilijema Šekspira najmanje...

Dok je smišljao adekvatne prilaze usput je onako krajičkom oka pokušavao i čini mi se dosta i uspevao da opazi detalje koji će mu reći nešto više o tajanstavenoj devojci X.

Uvek se pitao zašto neki detalji,osobine koje nas jako nerviraju kod jedne ,nas kod druge jako privlače i jako nam se sviđaju...da li je to do osobe ili je samo naš osećaj prema toj osobi ,koji sve menja...Način na koji se smeje,onaj intrigantni pogled kad iznanada okrene glavu i pogleda ga pravo u oči...onaj stav ne znam da li si mi skroz antipatičan ili mi se jako sviđaš...ta tajanstvenost koja te privlači kao magnet iako si joj možda zadnje rupa na svirali...

Nije voleo taj tip mode kad devojka obuje starke,helanke,a gore neku roze a la grand jaknu,ali jebiga njoj je to jako dobro stajalo i njemu se to jako svađalo...da li on nema ikakvog ukusa,ili je spoljašnost samo obična iluzija...

Taj prvi razgovor nije bio neka velika priča,čisto sumnjam da mi bio interesantan i za neke trač dnevne novine,ali njemu je imao smisla,bio je jako velik i nadahnjujući bar u njegovoj glavi...

I nije o njoj otkrio neke velike informacije, i dalje mu je bila devojka X,ali mu je nekako postala bliža,ličnija,kao da se znaju 1000 godina,a i dalje joj nije znao ni ime...

Koristio je svaku priliku da sa njom razmeni bar jednu najmanju reč,koja ne daje smisao ničemu,ali je ipak više od običnog pogleda...

Ovim tempom trebače mu bar 5 ili 6 života da joj se ljudski i predstavi a kamoli za nešto više...ali strpljiv je Đura ta taktika mu je u prošlosti donela nula bodova...

I nastaviće da smišlja rečenice,skoro sve će ostati negde pohranjene u nekom zabitom delu mozdga koji se nikada ne upotrebljava,ali ko zna možda mu je i to sasvim dovoljno...

A ona možda će već skapirati,ako već nije,šta hoće,može,želi onaj blesavi čudak koji je stalno fiksira,možda on i nije toliko loš,samo je do zla Boga toliko smotan.

Jagoda u supermarketu

  Bilo je to u zemlji seljaka....okej,okej možda je bilo u zemnlji seljaka,ali bliža odrednica bi bila jedno malo meštašce u maloprepomenutoj zemlji,jedan mali supermarket u kom je on živeo,jedna možda ne celokupno,ali baš tog dana veoma hladna zima i to je sve što treba da se zna o opisu koji verovano i nije bitan za celokupnu radnju...

  Umotan u šal,kapu,i veoma toplu kožnu jaknu,jer poznato je bilo da je veoma zimogrožljiv ušetao je u maloprepomenutu radnju,tj nazovimo ga supermarket i za celokupnu radnju nije biitno šta je pazario...

  Bitno je da je stajao u redu i dok je onako nervozno cupkajući pogledom ,odlutalim ko zna gde, okrenuo glavu s namerom da se prepire sa osobom ,koja je bila ispred njega,a koja nije pokazivala ni malo naznake da će ovoga dana smisliti šta joj to epohalno treba iz radnje...

   To je bila ona!

  Do pre koju nedelju nikada je nije video u svom mestu,a onda ju je nekako spazio na ulici i od tada mu se činilo da stalno na nju naleće.

  Naravno da nije imao pojma ko je ona i naravno da nije imao pojma kako da dođe do bilo kakvih informacija o njoj.

 I taman kad se činilo da ju je zaboravio i da je više nikada neće videti u svom mestu ,nekako se pojavljivala ispred njega,na ulici,u prodavnici,kafiću i isto tako brzo nestajala.

  I opet mu je bila na dohvat ruke,mada znajući njegovu smotanost isto kao da je bila hiljadama kilometara udaljena.

  Opet onaj pogled koji je bacila u njegovom pravcu,pogled u vrh očiju,ali bez ikakvih emocija na licu,onda je brzo saginjala glavu,tik da odmeri njegovu reakciju,ali da to on nikako ne primeti...

  Hmmmm... analiza za deda Frojda,ili u ovo vreme moderno za "prijatelja" iza koga se je krila veštačka inteligencija.

  On,ona ili već kog je pola ta veštačka inteligencija mu je povodom tog njenog pogleda rekla da to znači da je on zanima, da joj se sviđa i da nešto treba da preduzme.

  Naravno veštačka inteligencija je imala bezbroj saveta kako da se ponaša u toj situaciji,kako da uspostavi prvi kontakt i kako da se nepovređen izvuče iz te situacije,ako se uveri da je taj pogled samo njena čudna potrošačka navika.

  Gledao ju je iz profila,naravno da je to i ona osetila,ali ako ju je i bilo briga vešto je to maskirala razgovorom sa prodavačicom preko puta tezge.

  Sad neki bi rekli nije ništa posebno,ali ti neki su u glavi već poodavno imali holivudski opis kako ženkska osoba treba da izgleda i ona se nimalo nije uklapala u taj opis...

  Ali njemu se sviđala, imala je tu neku harizmu,to nešto što te tera da ne ispuštaš pogled sa nje,to nešto što te tera da se zapitaš šta se sve krije ispod površine...

  Da bila je savršena u njegovim očima i to je jedino i bilo bitno...

 I kako bi mu je sad bila neophodna pomoć univerzuma,neki scenario ,ne mora baš filmski,ali nešto što bi mu pomoglo da napravi taj prvi korak...

  Kad bi joj sad pukla kesa sa namirnicama i rasule se svud po podu,a on da kao kavaljer upadne i ponudi svoju nesebičnu pomoć...

  I dok je tako u glavi razrađivao scenarije za buduće događaje,tipa žena,deca,unuci...primetio je da ga prodavačica gleda onako čudno i zbunjeno pitajući se zna li ovaj zašto je došao u prodavnicu..

  Da bio je prvi u redu,ona više nije bila ispred njega,kao i uvek isparila je u vidu magle...

  Budalo,konje,smotanko ...reči koje je opet i opet uputio sam sebi i ovu šansu si propustio...

  Nadao se samo da će opet već za koji dan,naravno kad bude potpuno nespreman, ona opet odnegde iskrsnuti ispred njega...i da će taj 1001-vi put znati šta da uradi...

Crvenokosa

 -Brrrrrrr......Brrrrrr....Brr...... 

  Jedno od onih jutara kada vam se ne ustaje iz kreveta.Ali šta je tu je,ova zima je tek počela i vreme u kome će nas sunce milovati po koži je još veoma,veoma,daleko.

  Biće ovo dobra godina,uprkos ovoj hladnoći.

  Juče je počela nova godina,ne ova kalendarska što su je izmislili rimljani,već ona kosmička,mi kažemo straoslovenska,što počinje dan posle zimskog solcija i toliko o tome.

 Toliko i od mnogo pozitivne energije,koja sleduje na svakom novom početku,kada je ušao u zamrzivač od auta i krenuo na posao :

-Da biće ovo usran dan,rekao je sam sebi.

 Ali odjednom mu pogled odluta negde prekoputa u daljinu,dovoljno daleko da ne vidi ko je to zasigurno,a dovoljno blizu da mu zagolica maštu.

  Pogled mu je ostao zalepljen na nju sekund,dve,ma može se reći i čitavu večnost,ali dovoljno da prepozna njenu crvenu kosu i da u mozgu skonta da je to ona jako simpatična mala,koju je eto pre koji mesec spazio u prodavnici i koja ga je prosto očarala na prvi pogled i koju je od tada video ovlaš samo još jednom negde na ulici,da dovoljno da mu par puta dođe onako skroz romantično u snove.

  Mora da je i ona spazila tamo nekoga ko uporno blene u nju,jer nekako nije videla poveću baricu koja joj je nadolazila u susret i koja se nekako bezobrazno uspravila i saplela je ni krivu ni dužnu.Sad nije to bilo ono klasično kupanje,ali dovoljno da se kaže bućnuo sam u baru.

  Onako nabrzinu parkirao je auto skroz posred puta i dok se je približavao mestu nesreće čuo je kako malecka proklinje i baru i sve svece koji su joj pali na pamet...

-Jesi dobro,jel ti treba pomoć,veoma originalne reči koje su mu pale na pamet dok joj je pružao ruku.

-Ma,jesam...jebem ti ovu baru i ko je ovde postavi...jooojjj vidi kakva sam,kako ću ovakva kroz grad?!

-Ma nije ništa strašno,dešava se svima,evo ja sam autom odvešću te gde treba.

  Dok je sa sebe skidala blato, onoliko koliko to može,krajičkom oka ga je pogledala i u sebi se je upitala kakve su mu krajnje namere.Jeste ovo nije mračni Bronks i ovde se svi manje više poznaju,ali đavo će ga znati ima ih svakakvih na ovome belome svetu.

Kao da je znao šta joj se mota po glavi,nasmešio se i šeretski odvalio:

-Danas sam sasvim normalan tip,serijski ubica postajem tek preko vikenda i to isključivo dok je pun mesec.

Bila je tu blizu,desetak minuta vožnje ,stanovala je u nekom kolektivnom smeštaju,sigurno je znao da to nije vojna kasarna,ali pobliže ne bi umeo da vam to opiše.

-Molim te pomozi mi sa ovim torbama,reči kojima ga je pozvala da je otprati do svoje sobe.

Nameru da se brzo izvuče tako što će spustiti torbe na prag osujetila mu je pozivom da popije,kafu,piće bilo šta bar nečim da mu se oduži za uslugu.

 Sreća ili nesreća u kollektivnom smeštaju je da nemate baš onoliko prostora koliko vam je potrebno,naročito kad ste pre toga pali u baru i morate sa sebe da svučete mokru odeću.

 Otvorena vrata ormara su taman dovoljan paravan da sakriju ono što se ne treba videti,ali i da nagoveste ono što se može videti.

"Božanstveno",reči koje umalo nije naglas izgovorio,iliti kako se zaljubiti u nekoga u par pogleda.

 I tu priča staje,bar za sada,kafa,slađa i razmena telefonskih brojeva....i onaj osmeh što mu je uputila ,dok je zatvarala vrata,koji ga proganja evo već nekoliko noći.

Ti i dalje ne razumeš?!

 -Ne ja više ne mogu ovako,ti si jedan kreten,raaaaskiidamooo ali ovaj put za stalno!

I ne nemoj me više moliti iskoristio si sve šanse koje sam ti pružila.

-Ali....ne razumem pogrešno si me shvatila nije mi to bila namera...slučajno je tako ispalo.

-Šta,šta nije ti to bila namera...slučajno je ispalo,ma da zar misliš da sam ja toliko naivna,zar misliš da ne vidim šta se događa.

-Ne,ne mislim da si naivna,samo malo preteruješ nije bilo ništa ozbiljno.

-Preeeterujem! Ajde molim te u čemu ja to preteeerujem?

-Pa,ono od juče što si nas videla tamo kod trafike,pa ništa nije bilo samo smo razgovarali,ona mi je prijateljica od malih nogu.I ja znam da je ti ne podnosiš odavno,ipak ja sa time nemam nikakve veze.

-Štaaa...Misliš da me zabole ona stvar za onu kretenku i šta ste to radili ispred trafike...druži se sa kime hoćeš to je tvoja stvar!

-Pa u čemu je onda problem?

-Ti mene pitaš u čemu je problem?!Ti mene pitaš? Hiljadu puta sam ti rekla neke stvari,ali ti nikako da shvatiš...ali kretenu ne vredi govoriti!

-Pa molim te reci mi konkretno o čemu se radi ovaj put.

-O,čemu?! O,čemu?! 

O,Bože na koga sam ja potrošila ovoliko vremena...ne nemam više snage da se s tobom natežem...gotovo je ne mogu više ništa da ti objašnjavam kad do sad nisi shvatio nećeš nikada.

-Ali...molim te...

-Ma nema ti šta da me moliš,kako ne razumeš GOTOVO JE smučio si mi se i ostavi me više na miru!

-Okej,ako tako želiš pustiću te na miru,ali ipak samo da znaš da te još uvek volim kao nikada nikoga do sada i izvini ako sam te nečime nehotice povredio nije mi to bila namera.

-Ma šta mi se koji moj sad izvinjavaš,a prvo me isteraš iz takta....rekla sam ti ne mogu ja ovo više,ne mogu više da si kidam živce oko ovoga...

-Dobro onda znači to je to.

-Da to je to,želim ti sve najbolje u životu i blaa blaa blaa...i nemoj više da me zoveš,da mi šalješ poruke zaboravi da uopšte postojim...zbogom zauvek!

-Zbogom i tebi!

Zimsko jutro

 Neko bi rekao idealna slika za razglednicu ili novogodišnju čestitku...krivudava rečica  probijala se kroz obilje beline natrpanog snega i da nije tu i tamo ponekog drveća sa još neopadnutim lišćem gotovo da se ne bi znalo gde se završava voda,a gde počinje kopno.Okej, kopno se trenutno nije videlo ispod snega,ali se je pouzdano znalo da je tu odmah ispod...

  Žubor vode,poneki cvrkut tek pokojeg ogladnelog vrapca,blagi huk povetarca i jedva  nazirajući glas jednog ili više čoveka tamo u daljini,je sve što se je čulo od zvukova ovoga jutra...

 Sivobeli snežni oblaci su prikrivali nebo i mada se od njih nije videlo sunce ipak se je imao osećaj da će ono svakoga trenutka da grane,samo da još malčice istanji rub ovog oblaka...

 Tamo desno ni suviše velika da bi bila planina,ali ni suviše mala da bi bila brežuljak ležalo je jedno da ga nazovemo brdo.Onako golo i bez žbunja i drveća,a sad taman prekriveno snegom prosto je mamilo za dečje skije i sanke,ali njih poodavno nije tu bilo...

 Stajala je malo pognuta na jednom uzvišenju itik znad rečice,utisak nije odavao da baš uživa u ovom idiličnom prizoru,ali se isto tako ne bi moglo ni reći da je čulno potpuno van ovoga sveta i veka...taman ni tamo ni ovamo...

  Crvena kapica što joj je baka onomad isplela za rođendan,onaj veliki,debeli šal što viđate samo kod onih ruskih seljaka,jedna povelika jakna u kojoj je upala kao u neki pleteni džak,male pomodarske čizmice i to je sve što ćete videti onako rečeno na prvu loptu...

 Kad joj se malo bolje zagledamo u lice vidimo da ono crvenilo nije samo od hladnoće,neka seta,neki nagoveštaj tuge,koji se širio lagano preko čitavog lica i koji mogu da opaze samo oni koju su tu vrstu tuge na sebi osetili...

 I kad bi smo joj se još malo bolje zagledali u lice videli bi da se ta seta,ta tuga još više prepoznaje u tim njenim sivkastoplavim očima,daleko od plača,ali daleko i od onog sjaja kojom su sijale u srećnim trenucima...

I kad bi još malo ovako postojali zajedno sa njome videli bi da joj se s vremena na vreme iz grla otme neki blagi uzdah,ali sasvim lagani,tek da ga primeti pažljivi posmatrač...

I prvo što bi nam palo na pamet je pitanje-O čemu li razmišlja ova devojka?

Ma videćete svi ko sam ja!

  Saaaamoooo treeenutak....da cimnem još ovu čašicu i sve ću vam reći...

   Alo bre majmuni znate li ko sam ja!

Dok ste vi još srali u pelene ja sam bio glavna faca u ovom kraju...prve leviske,prvi gramofon...eeeejjj kad sam onomad iz Trsta doneo onu flašu viskija i onaj boks cigareta(ne znam kako su se zvale) a svi bulje u mene...a ovi tek što su izašli iz opanaka i to onih svinjiskih... i one vunjave pantalone što se prenosile s kolena na koleno...

  A ja onako visok,naočit imao sam tad fiziranu bradicu i onaj kožnjak što nose američki piloti...

  A sve devojke odreda gledale me onako stidljivo ispod oka i mogao sam da imam koju hoću i kad hoću...i imao sam ih na desetine i to sve one najbolje...

  I niko nije smeo da mi izađe na crtu...svi još pamte kako sam išamarao onog vola i to pred svima...mrcina od preko 2 metra i preko 100 kila...a nije smeo da pisne...

  A kad sam na onoj žurci(mislim da su svirali neki kulovi iz susednog mesta),kad je došao direktor sale u kojoj su svirali,kulturnjak smo ga zvali,kad je pokušao da prekine koncert,jer su neki navodno polomili neke klupe...i kad sam ja izašao pred svima i samo ga mrko pogledao i to je bilo dovoljno..."sve je u redu,care..." okrenuo se i otišao...

  Ili kad sam murjacima bežao dvae's kilometara na ukradenom motoru...i nisu mogli da me stignu i da su me stigli onda šta ?....znali su oni sa kim imaju posla...

  A ćale me izbacio iz kuće i rekao mi da će da me se odreče preko novina...budala...mogao sam da ga kupim sa sve papučama...

 A kad su onomad iz grada dolazili da prave neku stranku i taj njihov glavni baja odmah kod mene,znao je da mogu sve da mu završim...

 I jesam glatko je dobio one izbore i nudio mi posle neke razne direktorske funkcije,ali nisam hteo ja,šta će meni to ionako sam sve već to imao...

  I mogao sam usred noći da ustanem i odem na more,u najbolji hotel i ostanem koliko god hoću i provodim se kao one baje u filmovima...

  A onda su preko noći došli neki novi likovi,jebem li ga do juče su ta derišta drndala neku ofucanu loptu dole ispod škole,nisu imali za kuglu sladoleda beda živa...

 Bio sam im kao neki idol,kupovao sam im razne đinđubve i branio ih od drugih klinaca iz susednog mesta,a vidi ih sada...

 Jedan od njih,somuranko sam ga zvao,sad me i ne poznaje,vozi neka besna kola,tata ga uglavio u neku opštinsku firmu i vidim nabacio neku strašnu žensku....a onomad nije smeo da priđe onoj mršavici nego sam mu ja kazivao fore...

  Sad neće ni pivo da mi plati,prođe pored mene kao pored nekog pseta...i pogleda me onako s gađenjem...ali dobro,dobro sve se okreće videćete opet ko sam ja...i biće vam žao što ste se ovako prema meni ponašali...

-Ej,brate imaš jednu pljugu...okej..i ako može jedno zidarsko danas sam nešto kratak sa lovom...

 I boli me ona stvar za sve...šta sam ja sve preturio preko svoje glave,a ove današnje generacije...ma vidi ih sve pederi i neke seka perse...kretenčine...

-Ma videćete svi ko sam ja !

Godina koju su bukvalno pojeli skakavci

 Korona,korona,korona...ovom rečju se može ponajbolje opisati već sad odlazeća 2020-ta godina,a što se mene tiče bolje da nije ni dolazila...

 Kažu da ne treba precrtavati godine,nego da ih treba živeti punim plućima ma kakve bile,mada taj ko je to rekao ne bi se potpuno složio sa ovom,koja je bila sve samo ne obična,dosadna,nikakva,kao neke pre nje...

 A što se mene tiče počela je sasvim lepo posle ko zna koliko godina otišao sam na zimovanje,tačnije na skijanje,tačnije na Staru planinu,iako gotovo izuzimajući detinjstvo kad sam prve korake imao na nekim ručno pravljenim skijama,tu iznad kuće,skijanje praktično nikada i nisam video u svom životu,bar ne uživo i bar ne da ja u tome učestvujem.A ispalo je sasvim neplanirano video sam post neke devojke na Fejsu,kako traži društvo za skijanje i tako reče po reč,i kako su odpadali jedan za drugim ljudi,na kraju smo sami nas dvoje otišli na zimovanje,iako se do tada nikada nismo u životu videli.

 Veliki je rizik otići par dana sam sa nekim koga i poznaješ od ranije,a kamoli sa nekim kome do tada oči nisi ni video.Ali ja po principu sve gledam kroz ružičaste naočare,pa tako sam i ovo.E,sad sa ove distance ne mogu da kažem da smo se loše proveli.Izuzimajući to što su nam karakteri potpuno različiti i što smo se već prve večeri posvađali,skijanje i sve oko toga je bilo baš lepo i osvežavajuće i mogu da kažem da smo se lepo proveli,tako da sam još tad isplanirao da mi skijanje bude tradicija svake zime,naravno ako bude snega.

 I posle takvog početka nikako nije ni slutio da će nam cela godina proteći u znaku nazovimo ga svetke pandemije oko novog virusa,što se je na kraju ispostavilo više kao politika nego neka realna situacija,ali šta možeš takav je ovaj današnji svet.

 Proleće smo proveli u karantinu,radio sam od kuće,bar je bilo lepo vreme tako da mi je to nekako i brzo prošlo.I taman smo to početkom leta prebrodili,već su mnogi od nas počeli praviti planove za letovanja,kad je naišao drugi,pa potom i treći...123-ći talas tako da smo ostatak godine proveli po principu toplo-hladno,malo nam stegnu mere,pa malo popuste,eto u tom fazonu dočekasmo i kraj ove godine.

 Hvatao sam svaku priliku da odem negde u prirodu,tamo nema ljudi,tamo je sigurnije,posetio sam sva brda,jezera,planine u blizini i tako sam dočekao kraj ove godine.Tokom cele godine ostao sam u kontaktu sa ovom devojkom sa zimovanja i naš odnos je bio po principu toplo-hladno,čas smo se svađali,čas smo se mirili,nekad smo bili u super odnosima,da bi već koliko sledećeg dana prekinuli sve kontakte.Tako smo pre jedno mesec dana se opet posvađali oko nekih gluposti i od tada više nismo u kontaktu,mislim  da je ovaj put to trajno stan je.

 I tako prođe još jedna godina,ova stvarno nije bila za pamćenje,ako ima nekog reda ova nastupajuća mora biti bolja,bar za nijansu,a to je iz ove sadašnje perspektive jako puno.

Da bar jedan godina u Srbiji prođe,a da je ne pojedu skakavci,da na kraju bar jedne godine moemo da kažemo ,e ova godina je bila baš super,vredelo ju je doživeti i proživeti.