Kad malo bolje razmisli ustvari nisu se uopšte ni poznavali, ne nije bilo ikakvih priča među njima pogotovo onih što vuku na romantiku, da sve je to do poslednjeg slovca on izmislio u svojoj glavi,a ona se samo našla tu ni kriva i ni dužna.
Kad ne postoji pravi problem, a ti ga sam izmisli, ako ti je već posve dosadno u životu, a ti od ničega napravi neki izmišljeni događaj, koji će ti preokupirati svu raspoloživu pažnju.
U nekom dobrom filmu čovek ide ulicom slučajno naleti na osobu suprotnog pola, sudare se, njoj iz ruku poispadaju neke knjige, što nosila u ruci,i kad se sagnu oboje da ih podignu, istovremeno im se sretnu pogledi, nešto iz dubine svemira ih opauči i onda se redom ređaju slike-klupica u parku, držanje za ruku i na kraju onaj čika u sakou i ona teta u beloj haljini i dok ide odjavna špica u glavi nam idu reči-"....i živeli su srećno do kraja života..."