Godine prolaze nervoznim korakom,jesmo li sretniji jesmo li pametniji...

  Još jedna godina na izmaku,prošla je brže nego ona pre nje ili ona pre pre nje....
 Jebote je li se to vreme ubrzalo ili se samo ubrzala percepcija po kojoj posmatramo isto?
Imamo li šta pametno zabeležiti ili smo se zadovoljili time što smo pocepali 12 lista na kalendaru?
  Vredi li godina življenja,ako ne pamtimo niti jedan značajan događaj, ako se bar jednom nismo nasmejali od srca, ako bar na 10 sekundi nismo uhvatili sebe kako smo potpuno srećni, ako se nismo bar jednom zaljubili, ako nemamo bar jednu priču, koje će da se sećamo u godinama koje nailaze...
   Da i 2016 je na svom kraju, pa ide ona čuvena rečenica-Konobar, daj da vidim šta smo imali...

Izaberi život,to ti je jedina ispravna solucija...

 ....mene niko ne voli, mene niko ne razume, meni se stalno dešavaju ružne stvari...i zato ću ja da se durim na ceo svet....zato ću ja da se zavučem u svoja četiri zida i da za svoje neuspehe krivim apsolutno sve, jer zaboga ja nikada nisam ni za šta kriv...
  -"Okej...", gledajući to sve neko odozgo i kaže "...tvoj izbor,tvoj život,samo ti ćeš snositi posledice takvih svojih odluka....apsolutno drugoga nikoga to neće toliko dotaći osim tebe...uživaj u svom jadu..."
 Zašto se rodimo s tom mišlju da smo apsolutno neizmenjivi,da nam je karakter takav-kakav je, da ma što god pokušali ostaćemo isti istacki kao što smo se rodili i tu pomoći nema...