Još jedna godina na izmaku,prošla je brže nego ona pre nje ili ona pre pre nje....
Jebote je li se to vreme ubrzalo ili se samo ubrzala percepcija po kojoj posmatramo isto?
Imamo li šta pametno zabeležiti ili smo se zadovoljili time što smo pocepali 12 lista na kalendaru?
Vredi li godina življenja,ako ne pamtimo niti jedan značajan događaj, ako se bar jednom nismo nasmejali od srca, ako bar na 10 sekundi nismo uhvatili sebe kako smo potpuno srećni, ako se nismo bar jednom zaljubili, ako nemamo bar jednu priču, koje će da se sećamo u godinama koje nailaze...
Da i 2016 je na svom kraju, pa ide ona čuvena rečenica-Konobar, daj da vidim šta smo imali...
Da li je meni, da li je nama u Srbiji 2016-ta bila dobra ili loša, pa što bi rekao deda Ajnštajn sve je to relativno...
U Srbiji ništa novo, imali smo još jedne izbore, ali to kod nas ide svake godine, tako da to nije ništa novo...
Cela nacija se pretvorila u jedan velikli rijaliti šou, gde je politika u prvom planu...
I na stranu što su na političkoj sceni 25 godina isti istacki ljudi, koji govore jedne te iste stvari u krug, to nije uopšte smetalo skoro celoj populaciji da iz dan u noć, 24 sata dnevno živi isključivo za i oko sfere koju obuhvata reč politika...
Jedni su u njoj iz čistog interesa, drugi su zato što se nadaju da će preko nje takođe naći neki svoj interes, a treći oni dežurni pljuvači, kojima je život ionako otišao niz vetar, mnogo je lakše da pljuju po svemu postojećem, nego da konačno uzmu život u svoje ruke...
Ali dosta o politici, ona će nas pratiti i narednih godina...
Od događaja, pa izgubili smo ove godine nekoliko glumčina,koje su držale ovu naciju...okej, ove godine smo izbegli poplave, takoreći nismo imali leto, cele godine je klima bila sva nikakva, prosto ne znaš kada je koje godišnje doba bilo....
A sad ja....
Ta 2016-ta mi je počela s velikim planovima, da ponajpre su svi bili vezani za odlazak u inostranstvo i ako sam u početku mislio da će to ići lako, tek kad sam počeo konkretno time da se bavim video sam koliko će to teško ići...
Nisam otišao za Dubai, kao što sam planirao i odlazak za Nemačku preko neke prečice se izjalovio, pa sam morao da sve nanovo preformulišem...
Shvatio sam da bez Nemačkog jezika ne mogu nigde da mrdnem, tako da mi je tokom cele godine to bila glavna preokupacija...
Moram biti zadovoljan sobom, jer sam počeo od nule, sve sam, gotovo bez ičije pomoći sa strane,uspeo sam da savladam onaj osnovni nivo,koji mi je za početak potreban i početkom meseca položim ÖSD sertifikat...
To mi je ujedno i najveće dostignuće ove godine...
I tokom ove godine čekao sam kraj suđenja, naravno bila su opet mnogobrojna odlaganja i verujem da će ove godine biti kraj što se toga tiče...
Nisam se nigde zaposlio išao sam na par testiranja na kojima, iako sam prolazio testove na kraju nisam dobijao poslove...
Nisam nigde putovao, kao što sam planirao, prvo sam čekao lepo vreme, pa posle sam čekao neke novce i na kraju sam te novce preusmerio u obrazovanje, tako da sam celu godinu presedeo kući...
Naravno tokom cele godine sam previseo na društvenim mrežama,prevashodno tviteru,fejs sam jedno vreme gasio,pa ga opet aktivirao...
Bio sam u fazama kada sam bio jako, jako opterećen politikom, kada sam te svoje frustracije ispoljavao po celi dan na tviteru, a bilo je i perioda zasićenja kada sam se potpuno skidao i sa politike i sa društvenih mreža...
Da i tokom cele godine bio sam opsednut na tviterom sa M, mislim da sam počeo da razvijam neka istinska osećanja prema njoj, ali to je već moj dugogodišnji problem zaljubljivanja na daljinu u skoro nepoznate osobe...
Sa onom drugom M iz realnosti sam takođe pokušao sve i konačno shavatio da od toga neće biti ništa...
I da krajem godine sam otkrio neki novi pogled na svet...
Godinama sam bio u nekom DR House fazonu, da glumim neku veličinu, koja sve zna, bio sam kritički nastrojen prema celom svetu, mrzovoljan i očajan, jer sam mislio da je to cool...a onda sam shvatio da mogu biti srećan i da to zavisi samo od mene i od nikog drugog...
Otkrio sam ponovo veru u sebe, izmirio sam se sa Bogom i shvatio koliko mi je vera u nešto svevišnje potrebna u životu...da nemam razloga da se borim protiv dela sebe, koji želi da veruje da postoji nešto više od ovog racionalnog i sa naučne strane objašnjivog...potrebno mi je to u životu i to sad vidim...
Posle mnogo godina ovu sledeću 2017-tu dočekujem sa puno optimizma, verujem da će to biti ona velika, prelomna godina, koju sanjam čitavog života...
U ovoj godini sam udario temeljne pripreme i sad mi predstoji da sve zamišljeno realizujem, a hoću, jer posle dugo godina verujem u sebe, verujem da to hoću i mogu...
I tako s nestrpljenjem isčekujem 2017-tu, da siguran sam ona će biti ona prava, živeli.....
Jebote je li se to vreme ubrzalo ili se samo ubrzala percepcija po kojoj posmatramo isto?
Imamo li šta pametno zabeležiti ili smo se zadovoljili time što smo pocepali 12 lista na kalendaru?
Vredi li godina življenja,ako ne pamtimo niti jedan značajan događaj, ako se bar jednom nismo nasmejali od srca, ako bar na 10 sekundi nismo uhvatili sebe kako smo potpuno srećni, ako se nismo bar jednom zaljubili, ako nemamo bar jednu priču, koje će da se sećamo u godinama koje nailaze...
Da i 2016 je na svom kraju, pa ide ona čuvena rečenica-Konobar, daj da vidim šta smo imali...
Da li je meni, da li je nama u Srbiji 2016-ta bila dobra ili loša, pa što bi rekao deda Ajnštajn sve je to relativno...
U Srbiji ništa novo, imali smo još jedne izbore, ali to kod nas ide svake godine, tako da to nije ništa novo...
Cela nacija se pretvorila u jedan velikli rijaliti šou, gde je politika u prvom planu...
I na stranu što su na političkoj sceni 25 godina isti istacki ljudi, koji govore jedne te iste stvari u krug, to nije uopšte smetalo skoro celoj populaciji da iz dan u noć, 24 sata dnevno živi isključivo za i oko sfere koju obuhvata reč politika...
Jedni su u njoj iz čistog interesa, drugi su zato što se nadaju da će preko nje takođe naći neki svoj interes, a treći oni dežurni pljuvači, kojima je život ionako otišao niz vetar, mnogo je lakše da pljuju po svemu postojećem, nego da konačno uzmu život u svoje ruke...
Ali dosta o politici, ona će nas pratiti i narednih godina...
Od događaja, pa izgubili smo ove godine nekoliko glumčina,koje su držale ovu naciju...okej, ove godine smo izbegli poplave, takoreći nismo imali leto, cele godine je klima bila sva nikakva, prosto ne znaš kada je koje godišnje doba bilo....
A sad ja....
Ta 2016-ta mi je počela s velikim planovima, da ponajpre su svi bili vezani za odlazak u inostranstvo i ako sam u početku mislio da će to ići lako, tek kad sam počeo konkretno time da se bavim video sam koliko će to teško ići...
Nisam otišao za Dubai, kao što sam planirao i odlazak za Nemačku preko neke prečice se izjalovio, pa sam morao da sve nanovo preformulišem...
Shvatio sam da bez Nemačkog jezika ne mogu nigde da mrdnem, tako da mi je tokom cele godine to bila glavna preokupacija...
Moram biti zadovoljan sobom, jer sam počeo od nule, sve sam, gotovo bez ičije pomoći sa strane,uspeo sam da savladam onaj osnovni nivo,koji mi je za početak potreban i početkom meseca položim ÖSD sertifikat...
To mi je ujedno i najveće dostignuće ove godine...
I tokom ove godine čekao sam kraj suđenja, naravno bila su opet mnogobrojna odlaganja i verujem da će ove godine biti kraj što se toga tiče...
Nisam se nigde zaposlio išao sam na par testiranja na kojima, iako sam prolazio testove na kraju nisam dobijao poslove...
Nisam nigde putovao, kao što sam planirao, prvo sam čekao lepo vreme, pa posle sam čekao neke novce i na kraju sam te novce preusmerio u obrazovanje, tako da sam celu godinu presedeo kući...
Naravno tokom cele godine sam previseo na društvenim mrežama,prevashodno tviteru,fejs sam jedno vreme gasio,pa ga opet aktivirao...
Bio sam u fazama kada sam bio jako, jako opterećen politikom, kada sam te svoje frustracije ispoljavao po celi dan na tviteru, a bilo je i perioda zasićenja kada sam se potpuno skidao i sa politike i sa društvenih mreža...
Da i tokom cele godine bio sam opsednut na tviterom sa M, mislim da sam počeo da razvijam neka istinska osećanja prema njoj, ali to je već moj dugogodišnji problem zaljubljivanja na daljinu u skoro nepoznate osobe...
Sa onom drugom M iz realnosti sam takođe pokušao sve i konačno shavatio da od toga neće biti ništa...
I da krajem godine sam otkrio neki novi pogled na svet...
Godinama sam bio u nekom DR House fazonu, da glumim neku veličinu, koja sve zna, bio sam kritički nastrojen prema celom svetu, mrzovoljan i očajan, jer sam mislio da je to cool...a onda sam shvatio da mogu biti srećan i da to zavisi samo od mene i od nikog drugog...
Otkrio sam ponovo veru u sebe, izmirio sam se sa Bogom i shvatio koliko mi je vera u nešto svevišnje potrebna u životu...da nemam razloga da se borim protiv dela sebe, koji želi da veruje da postoji nešto više od ovog racionalnog i sa naučne strane objašnjivog...potrebno mi je to u životu i to sad vidim...
Posle mnogo godina ovu sledeću 2017-tu dočekujem sa puno optimizma, verujem da će to biti ona velika, prelomna godina, koju sanjam čitavog života...
U ovoj godini sam udario temeljne pripreme i sad mi predstoji da sve zamišljeno realizujem, a hoću, jer posle dugo godina verujem u sebe, verujem da to hoću i mogu...
I tako s nestrpljenjem isčekujem 2017-tu, da siguran sam ona će biti ona prava, živeli.....
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na ostavljenom komentaru