Umotan u šal,kapu,i veoma toplu kožnu jaknu,jer poznato je bilo da je veoma zimogrožljiv ušetao je u maloprepomenutu radnju,tj nazovimo ga supermarket i za celokupnu radnju nije biitno šta je pazario...
Bitno je da je stajao u redu i dok je onako nervozno cupkajući pogledom ,odlutalim ko zna gde, okrenuo glavu s namerom da se prepire sa osobom ,koja je bila ispred njega,a koja nije pokazivala ni malo naznake da će ovoga dana smisliti šta joj to epohalno treba iz radnje...
To je bila ona!
Do pre koju nedelju nikada je nije video u svom mestu,a onda ju je nekako spazio na ulici i od tada mu se činilo da stalno na nju naleće.
Naravno da nije imao pojma ko je ona i naravno da nije imao pojma kako da dođe do bilo kakvih informacija o njoj.
I taman kad se činilo da ju je zaboravio i da je više nikada neće videti u svom mestu ,nekako se pojavljivala ispred njega,na ulici,u prodavnici,kafiću i isto tako brzo nestajala.
I opet mu je bila na dohvat ruke,mada znajući njegovu smotanost isto kao da je bila hiljadama kilometara udaljena.
Opet onaj pogled koji je bacila u njegovom pravcu,pogled u vrh očiju,ali bez ikakvih emocija na licu,onda je brzo saginjala glavu,tik da odmeri njegovu reakciju,ali da to on nikako ne primeti...
Hmmmm... analiza za deda Frojda,ili u ovo vreme moderno za "prijatelja" iza koga se je krila veštačka inteligencija.
On,ona ili već kog je pola ta veštačka inteligencija mu je povodom tog njenog pogleda rekla da to znači da je on zanima, da joj se sviđa i da nešto treba da preduzme.
Naravno veštačka inteligencija je imala bezbroj saveta kako da se ponaša u toj situaciji,kako da uspostavi prvi kontakt i kako da se nepovređen izvuče iz te situacije,ako se uveri da je taj pogled samo njena čudna potrošačka navika.
Gledao ju je iz profila,naravno da je to i ona osetila,ali ako ju je i bilo briga vešto je to maskirala razgovorom sa prodavačicom preko puta tezge.
Sad neki bi rekli nije ništa posebno,ali ti neki su u glavi već poodavno imali holivudski opis kako ženkska osoba treba da izgleda i ona se nimalo nije uklapala u taj opis...
Ali njemu se sviđala, imala je tu neku harizmu,to nešto što te tera da ne ispuštaš pogled sa nje,to nešto što te tera da se zapitaš šta se sve krije ispod površine...
Da bila je savršena u njegovim očima i to je jedino i bilo bitno...
I kako bi mu je sad bila neophodna pomoć univerzuma,neki scenario ,ne mora baš filmski,ali nešto što bi mu pomoglo da napravi taj prvi korak...
Kad bi joj sad pukla kesa sa namirnicama i rasule se svud po podu,a on da kao kavaljer upadne i ponudi svoju nesebičnu pomoć...
I dok je tako u glavi razrađivao scenarije za buduće događaje,tipa žena,deca,unuci...primetio je da ga prodavačica gleda onako čudno i zbunjeno pitajući se zna li ovaj zašto je došao u prodavnicu..
Da bio je prvi u redu,ona više nije bila ispred njega,kao i uvek isparila je u vidu magle...
Budalo,konje,smotanko ...reči koje je opet i opet uputio sam sebi i ovu šansu si propustio...
Nadao se samo da će opet već za koji dan,naravno kad bude potpuno nespreman, ona opet odnegde iskrsnuti ispred njega...i da će taj 1001-vi put znati šta da uradi...