Idući stazom zvanom život tako ponekad se totalno izgubimo u njemu,upadnemo u neko sivilo i kolotečinu, maltene nam je svaki dan isti i počinjemo da životarimo od danas do sutra, zaboravljajući u potpunosti onaj život koji se živi punim plućima...
Mnogi će reći da životne okolnosti su me naterale na to,sivilo svakodnevice mi je iscedilo i poslednje sokove života iz tela i jedino što sam posle toga radio je bilo samo puko preživljavanje...