Šta je smisao života?
Zbog čega se rađamo, zbog čega umiremo ima li neke poente u vremenu između ta dva pojma?
Da li postojimo samo da bi puko održavali goli život ili postojimo da bi shvatili neke velike životne mudrosti?
Toliko pitanja i toliko bar u načelu neuspešnih odgovora tokom vekova, jer za svaku individuu je odgovor na pitanje- "Koji je smisao života?" posve drugačiji i posve individualniji.
Možda bismo lepše i srećnije živeli kada ga stalno iznova i iznova ne bi sebi postavljali, ali onda možda u tom slučaju i ne bi bili ljudska bića nego neko poput nekog viševekovnog hrasta, koji stoji tu na raskršću i ne pita se o ničemu već jednostavno samo živi.
A stvarno, koji je smisao života?
Da li je smisao života jureći kao muha bez glave od jutra do mraka da bi u svoj džep strpao sve veće novce, da bi imao za kuće u kojima ćeš retko kad boraviti, da bi imao za automobile koje ćeš retko kad voziti, da bi imao za skupe odmore u kojima nikada nećeš uživati da bi....
Ne to za nikoga nije pravi smisao života, iako se mnogi trude da im novac bude ta glavna i jedina vodilja u životu.
Kažu da je pravi smisao života otkriti stvari, mesta i događaje koji te čine srećnim i pustiti sebe da u njima uživaš punim srcem do kraja vremena.
Ali baš u tome je i začkoljica, jer je tako teško otkriti šta nas to izistinski čini srećnim, koje su to one "prave" stvari zbog čega vredi živeti i pa da i na kraju i umreti.
U kom trenutku to shvatiš da nisi srećan da nešto izistinski nije okej sa tobom, da to nisi pravi ti, nego samo neka ljuštura, koja ne živi onako kako bi trebala da živi, već životari, vegetira i puko održava svoje telo u životu.
Kažu da je prvi korak ka izlečenju priznati sebi da imaš neki problem, da nije sve sa tobom sjajno-bajno i da mnogo toga tu ne funkcioniše.
Drugi, i to onaj najteži, korak je početi aktivno raditi na iznalaženju rešenja kako sam sebe izlečiti, jer kao što kažu neki mudri ljudi jedino sam sebi možeš pomoći..
Zatvoriš oči, pogledaš duboko u sebi i vidiš, saznaš svoje najiskrenije želje-ko sam ja, šta želim ja od života, šta je to što me čini baš, baš srećnim....i sve to postaviš kao pravi, jedini, onaj najveći životni cilj i po tome počneš da se upravljaš od danas, pa sve do kraja vremena...
A koje su to prave stvari,koje nas čine srećnim?
Hmmmm...a koja je boja lepša plava ili crvena,da li je bolja zima ili leto?
Za svakoga je odgovor na pitanje-"Šta me čini srećnim?" posve drugačiji...
Jer zamisli da svi želimo potpuno iste stvari, na siti način, ali ono baš baš...da to bi bio neki skroz bljak svet u kome bi svi ličili kao jaje jajetu.
I zatvori oči i pogledaj u sebe....ono što me čini srećnim je....putovanje po svetu, otkrivanje novih kultura, upoznavanje novih običaja....ili duboko zavaljen u fotelji svog doma proučavanje mnogobrojnih naučnih dela...isčitavanje velikih književnih dela...ili negde u ćošku svoje radionice uživati u svim čarima svog hobija....ili u mnogobrojnim sportskim aktivnostima...ili na obali nekog mora, okena uživati u pogledu i stisku ruke voljene osobe...ili jednostavno uživati u onima svakodnevnim sitnicama- ispijanju jutarnje kafe, sređivanju svoje baštice, vožnji bicikla....ma toliko je divnih stavri na ovom svetu samo treba naći ono što ti potpuno prija, prepustiti se i uživati punim srcem u tome...
To je ta sreća, to je to nešto što nas čini ispunjenim, to je to ono nešto što daje smisao našem životu..
To putovanje ka svom životnom cilju je u stvari onaj pravi život zbog koga smo svi ovde na planeti Zemlji i zato zgrabi taj svoj život u ruke i jednostavno ga živi, živi....