Da li smo zadovoljni svojim životom?
Da li smo postigli sve ono o čemu smo sanjali?
Da li možemo da se pogledamo u ogledalo i kažemo -"Ja sam srećan i zadovoljan čovek"?
Često tako velike istine imaju tako prosta i jednostavna objašnjenja,ali uporno želimo da sve iskomplikujemo i od svog života napravimo veliku zbrku.
Špartajući tako putem zvani život vrlo često pod raznoraznim uticajima skrenemo sa nekog željenog puta i završimo na potpuno pogrešnom mestu,gde nismo nikada ni sanjali da možemo završiti.
Naravno,kao i sve pogrešne odluke vidimo to tek kad uzmu svoj danak i kad je kasno za ispravljanje njihovih posledica.
O,kako bi lepo bilo da u istom trenutku,kad skrenemo na tu stranputicu možemo reagovati i bezbrižno se vratiti na taj željeni put.
Ali ustavri koji je to taj željeni put,kad ga definišemo,i da li ga u stvari ikada i znamo?
Da li u ranoj mladosti,da li dok smo još deca,kako znati šta je najbolje za nas i šta nas to čini srećnim?
Da li se ikada zapitamo ko smo mi u stvari,da li je ovo naš život ili smo preuzeli nečiji,pošto svoj ionako nemamo?
Mnogi ljudi tvrde i čvrsto stoje iza toga da je ovo današnje vreme vrhunac ove naše civilizacije,da smo,da je svet sada mudriji,pametniji nego ikada i da od ovoga trenutno nema bolje,hmmm da li je baš tako!?
Marketing ili čisto savremeni način života u kome se materijalno stavlja u prvi plan,u kome je sve drugo nevažno i sporedno,da će pojedinac biti potpuno srećan kad bude potpuno materijano zadovoljen,mada je ta granica zadovoljenja jako relativan pojam.
I tako u toj trci za bogatstvom,odnosno za golim preživljavanjem(mada je to daleko od toga) redom precrtamo sve druge stvari i fokusiramo se na tu jednu jedinu,često ne birajući sredstva kako da do nje dođemo.
I na kraju i ti što dođu do tog materijalnog i ti što proćardaju svoj život jureći za njime,na kraju,kad se trebaju svoditi računi,ostanu prazni i shvate da to nije bilo to.
I mnogi kažu da je ionako društvo totalno iskvareno,da su ljudi sebični,samoživi,da svako gleda isključivo svoje potrebe,da na kraju i ti sam moraš biti takav.
Možda nekad i shvatiš da ta generalizacija da su svi ljudi isti i nije baš takva,ali ti je nekako lakše da se ne mučiš,već da to odradiš na lakši način bez angažovanja moždanih vijuga.
Mnogi drugi će reći da su pokušali i na drugačiji način,ali da su uvek bili izigrani,prevareni,namagarčeni,te sad i oni okrenuli drugi list,i postali baš isti takvi,kojih su se gnušali.
Da li imamo pravo prema sebi odreći se drugih ljudi,biti u suštini sam sa sobom uvek i doveka,zato što ti je neko nekada učinio nešto nažao?
I žao mi je što sam na neko vreme izgubio ljude,prijatelje,koji su mi ranije toliko značili u životu,čisto kao prkos,revolt prema drugim ljudima,koji se nisu ophodili prema meni onako kako sam želeo.
I tad misliš da ispravno postupaš,tipa kako drugi prema meni,tako ću ja prema svima,i na kraju ostaneš sam među svoja četiri zida,sa svojim jadom,bedom,tvrdoglavošću i prkosom.
I da li smo naudili tim drugim ljudima,da li smo im nešto pokazali/dokazali,ne jednostavno su nas izbrisali iz svojih života,više nikome nismo bili bitni,osim sami sebi.
I kad je kasno da se određene greške,pogrešni stavovi isprave,odnosno nekako ublaže?
Verovatno je kasno već istoga trenutka da bi sve bilo sve potpuno isto kao pre,ali to ne znači da od toga treba dići ruke,jer svaki naredni trenutak je neka nova priča i dok se ne upustimo u to nećemo znati kako bi se nadalje odigravala.
Ipak najteže je menjati sebe i najteže je priznati da si se u nečemu žestoko zajebao u životu,jer nekako nas današnje društvo tera da verujemo da smo bezgrešni,da ne treba da imamo osećanja,da smo jednostavno roboti,koji ima da obave određene zadatke i to bi bilo to.
Ipak na svima nama je da odaberemo kojim ćemo putem i koliko ćemo na tom putu biti fleksibilni i prihvatati da se menjamo i da menjamo neke svoje konačne ciljeve,kažu neki to je i pravi smisao života,pa hajde da im verujemo,jer na kraju krajeva to nam jedino i preostaje.
I kad jednog dana dođe vreme za svođenje računa možemo da se pogledamo u ogledalo i kažemo-"Ipak je sve ovo vredelo".