U neko davno doba kada je glavno prevozno sredstvo bio konj i kada je vrhunac svega bilo ubiti aždahu sa dve glave,sve je kao bilo potpuno drugačije ili možda baš i nije?!
-Kćeri spremaj se,isprošena si,sutra se udaješ za tog i tog,u tom i tom kraju i to bi bilo to za sada i za do veka.
Romantika ili horor film,stvar ukusa,ritual venčavanja,"spajanja" dve osobe iz ne baš tako davnog prošlog doba i nema neću,tako ti je kako ti je,pa si ti već sam snađi.
Hiljadu ljudi dve hiljade konbinacija,verovatno u svemu ovome ima podjednako uspešnih priča,kao i onih neuspešnih,stvar je ličnih uverenja kome ćemo se jatu prikloniti.
Ipak ako i nešto moramo priznati tom dobu,tom činu "spajanja" na slepo je jednostavnost,bez previše gubljenja vremena,nerava i svega ostalog..Obaviš tu "svetu dužnost" i posle si miran što se toga tiče do kraja sveta i veka.
A danas je sve drugačije?!
Da ne ulazim baš u statistiku,ali danas se svaka osoba više puta opeče,bude namagarčena,izigrana u toj potrazi za partnerom,srodnom dušom,ma već nazovite to kako vam zgodno.
Sati i sati izgubljenog vremena,kilometri pokidanih živaca,na litre prolivenih suza i sve to da bi se u jednom trenutku zapitao-"A šta mi je sve to trebalo?"