Samo bol i ništa više...

...koliko traje jedan treptaj oka, koliko događaja,koliko ljudi, snova prođe u tom naizgled brzom događaju...

 Ceo život, ovaj jedan ili više njih...cela večnost...

 I čemu sve to-rečenica, koja se proteže kroz ceo ovaj prostor i vreme?

 Ima li sve ovo uopšte nekakvog smisla?

 Misli, koje su mu upravo prolazile kroz glavu,dok je gledao dole u sive talase velike reke...

 Više ga ni ograda mosta nije sprečavala od tamnog ponora, od kraja ili od možda nekog novog početka delio ga je samo jedan korak...onaj poslednji...

 Zatvorio je oči, poslednji put duboko udahnu vazduh i.....slike počeše da naviru...

Jedan od onih života

 -Entschuldigung Sie bitte...können Sie mir sagen wo ist Reinmar Platz...
 -Ja,ja...geradeaus Baldurstraße,dann biegen rechts ab...gehe ich auf Dantestraße zwei hundret meter und das ist Reinmar Platz...
-Danke,Danke Schön...Aufwiedersehen....

   München,tolike godine je živeo i radio u Nemačkoj, a eto sad je po prvi put u njemu.
 Iako mu je stalno bio nekako usput,uvek ga je zaobilazio ili sa leve ili sa desne strane, ali nikad nije zalazio u njegove ulice....
  Njegovi gradovi su bili Bremen,Hamburg,Hanover i ostala mesta na severu Nemačke...
  Ipak sad je imao jako veliki razlog zašto se je spustio ovako daleko na jug...
  Kažu da našeg čoveka možeš spaziti među milion Nemaca, imamo taj neki balkanski šmek,koji nas odvaja od ostatka sveta...
   Na obodu širokog gradskog trga sedela je "poznata" ženska osoba, a pored nje na klupi se nemirno vrpoljila mala plavokosa devojčica...
-To mora da je sigurno ona,pomisli u sebi i pođe u tom pravcu...

Zoka ja sam trudna

  Dok smo sedeli na otrcanoj klupi u obližnjem parku, kao grom iz vedra neba mi od nje stiže pitanje:
-Šta bi tvoji rekli kada bih im kazala da sam trudna(sa tobom,naravno)...?
-Pa,verovatno bi te odmah svu izljubili, skakali bi do neba i naručili najveći šator, koji ima da se iznajmi u kraju...eto šta bi rekli...
-A,šta bi ti rekao na isto to pitanje?
-Ufff gde me sad sa tim nađe...to isto kada bi mi rekla šta bi ja rekao kada bi mi ti rekla da si videla vanzemaljce ili da ova Zemlja nije okrugla već pljočasta...
 Naravno za ovakvo tumačenje bih sigurno dobio šamarčinu,tako da sam mudro odćutao odgovor...
 A zaista šta bih rekao kada bi mi neka rekla-Dragi ja sam trudna!!!!

Uzdaj se u se i u svoje kljuse

  Koračajući po stazi zvanoj život uviđamo kako je isti sve samo ne jednostavan i lak...
 Usponi i padovi, usponi i padovi i sve tako dok te onaj odozgo ne pozove na raport i saslušanje...
 Da li je ovaj život sranje ili je ovaj život bajka, ima li uopšte ovaj život ikakvog smisla...e, da me ubiješ celog života mi se o tome roje misli i naravno da o tome nemam niti bar imalo bolji i ispravniji stav od onoga na početku....
 Ipak kako stariš sve ti se nameće više činjenica-život je jedno teško sranje i uopšte nema ikakvog smisla...
 Jebem li ga da li se rodimo kao dobra ili zla bića, da li nam je karakter određen po rođenju, da li se u vezi toga mi išta i pitamo i da li tu išta možemo promeniti...
 Ceo život sam išao po uverenju da su u načelu ljudi dobri, da uvek na kraju pobeđuje dobro i da se sve priče završavaju na-"...i živeli su srećno do kraja svog života..."
A istina je posve drugačija....

Po meni se ništa neće zvati

    Broj 453, a neka se spremi  454 i 455...
 Pogledao je pločicu u svojoj ruci sa brojem 460 i shvatio je da će i on vlo brzo unutra...
 Da sveti Petar je ovaj dan baš bio u top formi red se je topio kao sneg na prolećnom suncu...
 Čovek do njega je cupkao nogom, da li je bio nervozan da što pre uđe tamo ili je bio nervozan što uopšte mora da uđe tamo...
 Ali šta ga se to tiče, on mora pre svega voditi računa o samom sebi, a ovaj put ga je baš zagovnio...jebaće mu tamo sve po spisku...
 Da kao što je i mislio ovi par što je bilo ispred njega brzo završiše, da delovali su kao fini ljudi, verovatno su bez problema otišli u raj...
 Ufff kako je hladna ova kvaka na vratima, a da ipak dođe malo kasnije ili da uopšte nikada i ne dođe, ali sa ovog mesta nema nazad niti bilo kakvog odustajanja, ovde si ko si i šta si, odnosno ko si i šta si bio...
Joj kako smo na zemlji potpuno pogrešno zamišljali svetog Petra, bradurina i veliki štap, ovaj ispred mene izgleda kao šalterski radnik, ili je pak u pitanju ona....ko pusti ovu maglu, da li je ona deo scenskog efekta...
-Priđi broju 460...ufff ovo je vrlo komplikovan slučaj,teško da ima ovde materijala za raj...
-Ali kako, pa ja sam ceo život živeo po božjim pravilima, nikome nisam stajao na put, nikoga nisam povređivao...to mora da je neka greška...
-Greška, kažeš, pa da vidimo....