Seks-partijski neprijatelj broj 1

                           "Ima li nevinih Slovenki? Ima, ali se vešto kriju!"

                                              Đorđe Balašević

   Da sam se rodio nekih 150 godina ranije, pa da sve ovo otvorim pričom-u naše doba devojke nisu davale pre braka ni za lek, dovoljno je grešno bilo tako nešto i pomisliti...

  Dobro u odnosu na ovo ultra-savremeno doba naše drugarice u osnovnoj školi su bile manje-više čedne, tj. svakoj petoj su tek bile porasle sise i naravno one to nisu htele da dele sa nama vršnjacima.Čuli smo tu i tamo kako ih srednjoškolci rastežu kao harmonike, ali živih očevidaca nije bilo...

   I šta je nama preostalo tek da u hodniku, u učionici, dok nije došao nastavnik, ispitujemo sitne anatomske razlike na svojim vršnjakinjama...

  Naravno to sve nije uvek bilo dobrovoljno, tako da sam ja prvi zvaničan ukor dobio povodom(citiram:nedoličnog ponašanja prema svojim drugaricama)... 

   Da pamtim i dan danas reči nastavnika:

-Ti si fin, pametan, pre svega odličan učenik, zašto sve ovo?

   Hteo sam mu reći-"Hormoni" ,ali sam to mudro prećutao...

Zovem se sećanje

                "Jednom sam ubio svoju ljubav, a bezbroj puta sam umro za nju."

  Da li neka knjiga, roman, serija može da vas promeni, može da promeni vaš celokupni pogled na sve(t)...Da izgleda da može,ako nam je um, ako smo celim bićem otvoreni za nešto novo, neuobičajeno, ako smo spremni da p(r)ogledamo na sasvim drugačiji način.

   Bajka, romansa, pre svega prelepa ljubavna priča, koja se proteže kroz vekove,Danijela, koji ima tu sposobnost da se seća svih proživljenih života i Sofije bez te sposobnosti, ali sa predodređenom sudbinom, da kroz vekove na ovaj ili onaj način bude deo njegovog života.

  Priča počinje 500 godina P.N.E. negde u Severnoj Africi, kada Danijel, tada kao ratnik nekog plemena ubija Sofiju...i tu počinje njihovo putešestvije kroz vekove...

 Mada je svaki put bio neko drugi, Danijel je čuvao svoja sećanja i u skoro svakom životu je umeo da nađe i prepozna Sofiju, mada mu je ona prava ljubav sa njome godinama izmicala...

 Da kao i svaka lepa romantična bajka i ova ima srećan kraj, i to je ono što nas drži kroz celu priču, kroz sve te vekove traženja jedno drugoga...

A mogla je biti prelepa ljubavna priča

  ...pogledala ga je, prošla pored njega i produžila dalje...opet ga je pogledala, prošla pored njega i produžila dalje...evo je opet, sad mu se i nasmešila i.... produžila dalje...

  Da sedeo je u svom omiljenom kafiću,ispijao svoju jutarnju kafu i gledao kako konobarica izvodi gore pomenute radnje...A zasto to radi, da li joj je u opisu radnog mesta da svakoga "onako" pogleda, da mu se nasmeši...Moraće to da proveri...Posmatra je, vidi onoga ne gleda, niti onoga,i onome se ne smeši, jebote šta li to treba da znači...Da vidi šta kaže internet, čika Google ima odgovore na sva pitanja...

  Gleda te u oči i pritom ti se i smeši,90% odgovora da joj se sviđaš, forumi, iskustva, da to je i ne može biti nešto drugo....Savet-načini prvi korak, probaj neće da boli...

Pre nego što zaspim

   Sva sreća te nisam pogledao fim pre nego što pročitao knjigu,ipak svo vreme dok čitao knjigu u glavi mi bila Nikol Kidman,jer je video na naslovnici filma...

 Veoma prodavana knjiga,to je i mene privuklo k njoj i mogu reći da u velikoj meri zaslužuje pažnju...Zadnju trećinu pročitao praktično u cugu,jer kao i svaki triler,misterija drži oči,mozak zakovane za stranicu,da bi se sto pre otrkrilo ono oko čega se vrti ceo roman...

 Ali da se pre svega vratimo na sadržaj,odnosno radnju celog romana...