Zovem se sećanje

                "Jednom sam ubio svoju ljubav, a bezbroj puta sam umro za nju."

  Da li neka knjiga, roman, serija može da vas promeni, može da promeni vaš celokupni pogled na sve(t)...Da izgleda da može,ako nam je um, ako smo celim bićem otvoreni za nešto novo, neuobičajeno, ako smo spremni da p(r)ogledamo na sasvim drugačiji način.

   Bajka, romansa, pre svega prelepa ljubavna priča, koja se proteže kroz vekove,Danijela, koji ima tu sposobnost da se seća svih proživljenih života i Sofije bez te sposobnosti, ali sa predodređenom sudbinom, da kroz vekove na ovaj ili onaj način bude deo njegovog života.

  Priča počinje 500 godina P.N.E. negde u Severnoj Africi, kada Danijel, tada kao ratnik nekog plemena ubija Sofiju...i tu počinje njihovo putešestvije kroz vekove...

 Mada je svaki put bio neko drugi, Danijel je čuvao svoja sećanja i u skoro svakom životu je umeo da nađe i prepozna Sofiju, mada mu je ona prava ljubav sa njome godinama izmicala...

 Da kao i svaka lepa romantična bajka i ova ima srećan kraj, i to je ono što nas drži kroz celu priču, kroz sve te vekove traženja jedno drugoga...

 Reinkarnacija, sposobnost,  filozofija, način razmišljanja da ovaj život koga se trenutno sećamo nije jedini, da iza smrti postoji novo rađanje, da postoji taj stalni životni ciklus...

 Godinama me je od Hrišćanstva, religije kojoj trenutno geografski pripadam najviše odbijala teza da za 70 i kusur godina, koliko prosečno živimo na Zemlji zaslužimo večni raj ili pakao ,već kako je ko zaslužio...

  Ovaj univerzum,ovaj svet je sve samo ne jednostavan i sve samo ne samo skup slučajnosti i ma ko ga stvorio dizajnirao sumnjam da bi dozvolio takvu rupu u pravilima da za par proživljenih godina na Zemlji stekneš večnu nagradu ili večnu kaznu, ne takav previd je suviše očigledan...

 Teorija da duša nikada ne umire, već samo telo i da već u sledećem životu možeš popraviti, ispraviti ono što si pogrešio u ovom, da sam sebi budeš pouka, da iz svojih sopstvenih postupaka imaš ili muku ili blagostanje...

 I dokle tako, dokle taj ciklus, pa verovatno dok ne naučiš sve životne lekcije, onda prelaziš na neki sledeći nivo...

 A zašto nemamo spososbnost da se kao glavni lik sećamo prošlih života,pa mislim iz jednostavno praktičnih, jer ponekad kako odmaknemo sa životom potpuno nas okupiraju uskustva iz samo jednog života, kako li bi tek bilo da se sećamo njih 20,  verovatno ne bi mogli nikako funkcionisati...

 I šta ti praktično donosi saznanje u reinkarnaciju, pa ako ništa drugo smanjuje ti onaj pritisak vremena da moraš sve uraditi u ovom životu ili si sve zauvek upropastio...

 Saznanje da ćeš imati prilike da kad tad ispraviš propušteno u nekom od narednih života postići nešto što u ovom, ma koliko se trudio ne uspevaš, daje ti neki potreban mir, spokoj, da nikad nije sve izgubljeno, da je sve naizgled propušteno kad tad nadoknadivo...Da samo treba paziti da ako ne možeš dobiti sada ovo ono željeno,da ne pogoršaš stvari i za to platiš cenu u nekom narednom životu...

 Šta ako ti je zadatak da u ovom životu negde u 95-oj godini imaš neko 5-minutno saznanje, iskustvo, kojim ćeš ispuniti svoju karmu...šta ako ti je to celokupna svoja svrha, a ti si nesrećan celog života, jer nisi ispunio stvari, koje ti realno i nisu bile suđene...

 Možda ćeš ljubav, slavu, bogatstvo imati u nekom narednom životu, možda si ih već imao u prošlim više puta i možda treba da se u ovom životu zadovoljiš onim što trenutno imaš...

 A ono čemu žudiš,šta sanjaš, o čemu maštaš je ili tvoje sećanje ili neka tvoja buduća životna priča...