Ti i dalje ne razumeš?!

 -Ne ja više ne mogu ovako,ti si jedan kreten,raaaaskiidamooo ali ovaj put za stalno!

I ne nemoj me više moliti iskoristio si sve šanse koje sam ti pružila.

-Ali....ne razumem pogrešno si me shvatila nije mi to bila namera...slučajno je tako ispalo.

-Šta,šta nije ti to bila namera...slučajno je ispalo,ma da zar misliš da sam ja toliko naivna,zar misliš da ne vidim šta se događa.

-Ne,ne mislim da si naivna,samo malo preteruješ nije bilo ništa ozbiljno.

-Preeeterujem! Ajde molim te u čemu ja to preteeerujem?

-Pa,ono od juče što si nas videla tamo kod trafike,pa ništa nije bilo samo smo razgovarali,ona mi je prijateljica od malih nogu.I ja znam da je ti ne podnosiš odavno,ipak ja sa time nemam nikakve veze.

-Štaaa...Misliš da me zabole ona stvar za onu kretenku i šta ste to radili ispred trafike...druži se sa kime hoćeš to je tvoja stvar!

-Pa u čemu je onda problem?

-Ti mene pitaš u čemu je problem?!Ti mene pitaš? Hiljadu puta sam ti rekla neke stvari,ali ti nikako da shvatiš...ali kretenu ne vredi govoriti!

-Pa molim te reci mi konkretno o čemu se radi ovaj put.

-O,čemu?! O,čemu?! 

O,Bože na koga sam ja potrošila ovoliko vremena...ne nemam više snage da se s tobom natežem...gotovo je ne mogu više ništa da ti objašnjavam kad do sad nisi shvatio nećeš nikada.

-Ali...molim te...

-Ma nema ti šta da me moliš,kako ne razumeš GOTOVO JE smučio si mi se i ostavi me više na miru!

-Okej,ako tako želiš pustiću te na miru,ali ipak samo da znaš da te još uvek volim kao nikada nikoga do sada i izvini ako sam te nečime nehotice povredio nije mi to bila namera.

-Ma šta mi se koji moj sad izvinjavaš,a prvo me isteraš iz takta....rekla sam ti ne mogu ja ovo više,ne mogu više da si kidam živce oko ovoga...

-Dobro onda znači to je to.

-Da to je to,želim ti sve najbolje u životu i blaa blaa blaa...i nemoj više da me zoveš,da mi šalješ poruke zaboravi da uopšte postojim...zbogom zauvek!

-Zbogom i tebi!

Zimsko jutro

 Neko bi rekao idealna slika za razglednicu ili novogodišnju čestitku...krivudava rečica  probijala se kroz obilje beline natrpanog snega i da nije tu i tamo ponekog drveća sa još neopadnutim lišćem gotovo da se ne bi znalo gde se završava voda,a gde počinje kopno.Okej, kopno se trenutno nije videlo ispod snega,ali se je pouzdano znalo da je tu odmah ispod...

  Žubor vode,poneki cvrkut tek pokojeg ogladnelog vrapca,blagi huk povetarca i jedva  nazirajući glas jednog ili više čoveka tamo u daljini,je sve što se je čulo od zvukova ovoga jutra...

 Sivobeli snežni oblaci su prikrivali nebo i mada se od njih nije videlo sunce ipak se je imao osećaj da će ono svakoga trenutka da grane,samo da još malčice istanji rub ovog oblaka...

 Tamo desno ni suviše velika da bi bila planina,ali ni suviše mala da bi bila brežuljak ležalo je jedno da ga nazovemo brdo.Onako golo i bez žbunja i drveća,a sad taman prekriveno snegom prosto je mamilo za dečje skije i sanke,ali njih poodavno nije tu bilo...

 Stajala je malo pognuta na jednom uzvišenju itik znad rečice,utisak nije odavao da baš uživa u ovom idiličnom prizoru,ali se isto tako ne bi moglo ni reći da je čulno potpuno van ovoga sveta i veka...taman ni tamo ni ovamo...

  Crvena kapica što joj je baka onomad isplela za rođendan,onaj veliki,debeli šal što viđate samo kod onih ruskih seljaka,jedna povelika jakna u kojoj je upala kao u neki pleteni džak,male pomodarske čizmice i to je sve što ćete videti onako rečeno na prvu loptu...

 Kad joj se malo bolje zagledamo u lice vidimo da ono crvenilo nije samo od hladnoće,neka seta,neki nagoveštaj tuge,koji se širio lagano preko čitavog lica i koji mogu da opaze samo oni koju su tu vrstu tuge na sebi osetili...

 I kad bi smo joj se još malo bolje zagledali u lice videli bi da se ta seta,ta tuga još više prepoznaje u tim njenim sivkastoplavim očima,daleko od plača,ali daleko i od onog sjaja kojom su sijale u srećnim trenucima...

I kad bi još malo ovako postojali zajedno sa njome videli bi da joj se s vremena na vreme iz grla otme neki blagi uzdah,ali sasvim lagani,tek da ga primeti pažljivi posmatrač...

I prvo što bi nam palo na pamet je pitanje-O čemu li razmišlja ova devojka?

Ma videćete svi ko sam ja!

  Saaaamoooo treeenutak....da cimnem još ovu čašicu i sve ću vam reći...

   Alo bre majmuni znate li ko sam ja!

Dok ste vi još srali u pelene ja sam bio glavna faca u ovom kraju...prve leviske,prvi gramofon...eeeejjj kad sam onomad iz Trsta doneo onu flašu viskija i onaj boks cigareta(ne znam kako su se zvale) a svi bulje u mene...a ovi tek što su izašli iz opanaka i to onih svinjiskih... i one vunjave pantalone što se prenosile s kolena na koleno...

  A ja onako visok,naočit imao sam tad fiziranu bradicu i onaj kožnjak što nose američki piloti...

  A sve devojke odreda gledale me onako stidljivo ispod oka i mogao sam da imam koju hoću i kad hoću...i imao sam ih na desetine i to sve one najbolje...

  I niko nije smeo da mi izađe na crtu...svi još pamte kako sam išamarao onog vola i to pred svima...mrcina od preko 2 metra i preko 100 kila...a nije smeo da pisne...

  A kad sam na onoj žurci(mislim da su svirali neki kulovi iz susednog mesta),kad je došao direktor sale u kojoj su svirali,kulturnjak smo ga zvali,kad je pokušao da prekine koncert,jer su neki navodno polomili neke klupe...i kad sam ja izašao pred svima i samo ga mrko pogledao i to je bilo dovoljno..."sve je u redu,care..." okrenuo se i otišao...

  Ili kad sam murjacima bežao dvae's kilometara na ukradenom motoru...i nisu mogli da me stignu i da su me stigli onda šta ?....znali su oni sa kim imaju posla...

  A ćale me izbacio iz kuće i rekao mi da će da me se odreče preko novina...budala...mogao sam da ga kupim sa sve papučama...

 A kad su onomad iz grada dolazili da prave neku stranku i taj njihov glavni baja odmah kod mene,znao je da mogu sve da mu završim...

 I jesam glatko je dobio one izbore i nudio mi posle neke razne direktorske funkcije,ali nisam hteo ja,šta će meni to ionako sam sve već to imao...

  I mogao sam usred noći da ustanem i odem na more,u najbolji hotel i ostanem koliko god hoću i provodim se kao one baje u filmovima...

  A onda su preko noći došli neki novi likovi,jebem li ga do juče su ta derišta drndala neku ofucanu loptu dole ispod škole,nisu imali za kuglu sladoleda beda živa...

 Bio sam im kao neki idol,kupovao sam im razne đinđubve i branio ih od drugih klinaca iz susednog mesta,a vidi ih sada...

 Jedan od njih,somuranko sam ga zvao,sad me i ne poznaje,vozi neka besna kola,tata ga uglavio u neku opštinsku firmu i vidim nabacio neku strašnu žensku....a onomad nije smeo da priđe onoj mršavici nego sam mu ja kazivao fore...

  Sad neće ni pivo da mi plati,prođe pored mene kao pored nekog pseta...i pogleda me onako s gađenjem...ali dobro,dobro sve se okreće videćete opet ko sam ja...i biće vam žao što ste se ovako prema meni ponašali...

-Ej,brate imaš jednu pljugu...okej..i ako može jedno zidarsko danas sam nešto kratak sa lovom...

 I boli me ona stvar za sve...šta sam ja sve preturio preko svoje glave,a ove današnje generacije...ma vidi ih sve pederi i neke seka perse...kretenčine...

-Ma videćete svi ko sam ja !