Razmišljajući kako svakodnevno toliko bitnih detalja,nazovimo ih redovnih sitnica zaboravlja,preckače,jednostavno se ponaša kako da nisu tu,a jesu svaki dan iznova i iznova...eto koliko juce je zamalo ostavio mobilni u frižider,redovno gubi olovke,ne zna gde mu je obuća i odeća,misaona imanica mu je da sabere dva dvocifrena broja,a eto o njoj je zapamtio baš svaki detalj,onaj malecki koji samo pamte oni ljudi odvaljeni na jednu stranu i oni zaljubljeni...
Zvala se sasvim obično Jagodinka Simonović-moglo bi da posluži kao uvod priče,moglo bi da je znao njeno ime,ali ne zna ga još uvek,ali to u suštini ništa i ne menja...vrlo često je znao da nepoznatim devojkama zalepi neko ime,eto ova je pljunuta Milica,ova je sigurno Aleksandra i u 3/4 slučajeva je uvek grešio i to ne za malo,pa je odustao od tog sporta...
Zvala se i još uvek se zove osoba,pardon devojka X...Možda je tu bila već duže vremena,ali on ju je tako iznanada jednom opazio i očarao ga je taj prvi trenutak i posle ju je stalno negde viđao,čak i na mestima gde nikako nije mogla da bude...
Da li neko primeti kad ga intenzivno gledaš,verovno da naročito ako dotična budala nema nikakve mere i misli da je sve to suptilno i da to niko drugi ne primećuje...
Bilo kako bilo namera mu je i bila da ona to primeti i siguran je da je u tome uspeo...
U glavi je razradio 1000 i 100 romana kako joj prići na adekvatan način,naravno da ni jedan nije bio zadovoljavajuće dobar,ma kakvi staro dobro "Zdravo" itd to je moralo da dolazi iz pera Vilijema Šekspira najmanje...
Dok je smišljao adekvatne prilaze usput je onako krajičkom oka pokušavao i čini mi se dosta i uspevao da opazi detalje koji će mu reći nešto više o tajanstavenoj devojci X.
Uvek se pitao zašto neki detalji,osobine koje nas jako nerviraju kod jedne ,nas kod druge jako privlače i jako nam se sviđaju...da li je to do osobe ili je samo naš osećaj prema toj osobi ,koji sve menja...Način na koji se smeje,onaj intrigantni pogled kad iznanada okrene glavu i pogleda ga pravo u oči...onaj stav ne znam da li si mi skroz antipatičan ili mi se jako sviđaš...ta tajanstvenost koja te privlači kao magnet iako si joj možda zadnje rupa na svirali...
Nije voleo taj tip mode kad devojka obuje starke,helanke,a gore neku roze a la grand jaknu,ali jebiga njoj je to jako dobro stajalo i njemu se to jako svađalo...da li on nema ikakvog ukusa,ili je spoljašnost samo obična iluzija...
Taj prvi razgovor nije bio neka velika priča,čisto sumnjam da mi bio interesantan i za neke trač dnevne novine,ali njemu je imao smisla,bio je jako velik i nadahnjujući bar u njegovoj glavi...
I nije o njoj otkrio neke velike informacije, i dalje mu je bila devojka X,ali mu je nekako postala bliža,ličnija,kao da se znaju 1000 godina,a i dalje joj nije znao ni ime...
Koristio je svaku priliku da sa njom razmeni bar jednu najmanju reč,koja ne daje smisao ničemu,ali je ipak više od običnog pogleda...
Ovim tempom trebače mu bar 5 ili 6 života da joj se ljudski i predstavi a kamoli za nešto više...ali strpljiv je Đura ta taktika mu je u prošlosti donela nula bodova...
I nastaviće da smišlja rečenice,skoro sve će ostati negde pohranjene u nekom zabitom delu mozdga koji se nikada ne upotrebljava,ali ko zna možda mu je i to sasvim dovoljno...
A ona možda će već skapirati,ako već nije,šta hoće,može,želi onaj blesavi čudak koji je stalno fiksira,možda on i nije toliko loš,samo je do zla Boga toliko smotan.