Od kako se ispiliš na ovaj svet gotovo u istom trenu ti bliža ili dalja okolina počnu da nameću smernice u i pravila po kojima ćeš živeti i ako samo i pomisliš da se udaljiš od te zamišljene linije, već ćeš od nekoga dobiti vaspitnu ćušku po glavi...
Da li se rađamo kao mlakonje, kao pizde od ljudi ili negde to usput postanemo....
Da li ta naša unutrašnja potreba da idemo linijom manjeg otpora, da se nikome ne zameramo nas uništi, kad tad, ono više nismo ti ljudi što smo želeli biti, nego nas je okolina pretvorila u nešto drugo...
O, kako zavidim onim ljudima, koji nemaju skrupula na jeziku, koji svima mogu reći:
-Ma nosite se bre u tri lepe pičke materine, ovo je moj život i ja ću ga živeti baš onako kako hoću!
Da, ti likovi bolje prolaze u životu od nas mlakonja, koji celi svoj život provedemo ugađajući drugima, a posle se pitamo:
- Zašto smo stalno nesrećni,pa eto zašto,bede ljudske...