Po meni se ništa neće zvati

  Od kako se ispiliš na ovaj svet gotovo u istom trenu ti bliža ili dalja okolina počnu da nameću smernice u i pravila po kojima ćeš živeti i ako samo i pomisliš da se udaljiš od te zamišljene linije, već ćeš od nekoga dobiti vaspitnu ćušku po glavi...

  Da li se rađamo kao mlakonje, kao pizde od ljudi ili negde to usput postanemo....

 Da li ta naša unutrašnja potreba da idemo linijom manjeg otpora, da se nikome ne zameramo nas uništi, kad tad, ono više nismo ti ljudi što smo želeli biti, nego nas je okolina pretvorila u nešto drugo...

  O, kako zavidim onim ljudima, koji nemaju skrupula na jeziku, koji svima mogu reći:

-Ma nosite se bre u tri lepe pičke materine, ovo je moj život i ja ću ga živeti baš onako kako hoću!

 Da, ti likovi bolje prolaze u životu od nas mlakonja, koji celi svoj život provedemo ugađajući drugima, a posle se pitamo:

- Zašto smo stalno nesrećni,pa eto zašto,bede ljudske...

  Nekada davno u neko "normalnije" vreme, dok sam živeo ispunjavajući svoje hirove, dok me je totalno boleo kurac šta će neko drugi da kaže, da sad vidim bilo mi je mnogo bolje, stalno sam se smejao, šalio, bio srećan, ma bio onakva ličnost, kakvu sad samo mogu sanjati....

       Gde sam se to promenio ili šta me je to promenilo?

 Pa, to nažalost ili na sreću nije neka situacija iz dva poteza, ono na prejebantus...to je ono kad žabu kuvaš na tihoj vatri, polagano je prejebeš, jer bi iz kipuće odma iskočila...

 Danas napraviš kompromis oko ovoga, sutra se odrekneš onoga, prekosutra se zadovoljiš još manjim...i kad se posle izvesnog vremena okreneš iza sebe vidiš koliko si nisko pao, ali tada više nema nazad...iz blata se teško čupa...

 Ponekad tako gledam cigane iz kraja, imaju jednu majicu, jedne kratke gaće i možda i papuče, gotovo da nemaju krova nad glavom, a ipak srećniji su bar 10 puta od mene i znaju živeti život na svoj način, ne mareći šta će neko reći ili kakvo će im biti sutra...

  Da svi to kažu zajebi prošlost, zajebi budućnosti i samo živi ovaj današnji dan, jer realno samo to možeš i da imaš....

 Iako mi prošlost nije bila baš nekakva i nemaju se tu nekakve bajkovite priče ispričati dugo sam živeo samo u njoj, tražeći tamo greške koje su me dovele do ove nikakve sadašnjosti...

  Ili sam dugo bio opsednut planovima za bolju budućnost, kako će sve biti bolje za dan, dva samo da se neki uslovi steknu i onda ću biti srećan onda ću biti svoj na svome...

  Ponekad bih voleo ponovo da se rodim i provedem ovaj svoj život na posve drugačiji način, tačno sam do tančina isplanirao šta i kako, ono sve što sam propustio iz mejnstrim života, a koje se kasnije nikao ne može nadoknaditi...

  I u tim planovima se opet tako izgubim i zaboravim da živim ovu sadašnjost...

  Da kao klinac sam imao jako velike planove za svoj život, da mnogi od njih su bili itekako ostvarljivi, ipak lako sam dizao ruke od svega, odustajao kad u tome više nisam nalazio nekakvog izazova i tako su mi mnogi dobri životni planovi totalno propali...

  Danas jedno znam da se po meni ništa neće zvati, da ću jednom kada odem vrlo brzo biti zaboravljen, kao da me nikada nije ni bilo...

  Jebem li ga možda je u tome i caka da sam suviše dugo težio da budem neko i nešto za bližu i dalju okolinu, a sebe sam potpuno zapostavio...

  Zaboravio sam šta me čini srećnim, zaboravio sam šta je to što me potpuno ispunjava, zaboravio sam šta je to nešto što ovaj moj život čini vrednim življenja...zaboravio sam sve to i živeo život nekog sasvim običnog i od svih prihvaćenog, koji nikada ne štrči iz mase, koji je uvek po Pe-eS-u...

  I kako mi nedostaje onaj čudak, onaj nasmejani dečko, za koga su mnogi pričali:

-Da,on je malo fiju-fiju, nekako na svoju ruku...nedostaje mi ono moje pravo JA, voleo bih da nije potpuno umrlo i da mogu da ga bar na kratko vratim...

  Jer živeti neki tuđ život i nije život, puštajući da ti kroz ruke izmiče ono što želiš iz dubine srca, a sve da bi nekome drugome udovoljio, da bi bio neka društeno prihvaćena osoba....ne, ne mogu više ovako da živim, sad mi je to potpuno jasno...

 I zato u stilu onog tipa sa početka posta idu reči:

 -Ma nosite se u kurac bliža i dalja okolino, nosi se u kurac celokupno društvo, nosi se u kurac cela državo...jer ovo je moj život i ja ću ga živeti samo i jedino na moj način!!!!!!