Ma jebeš sve bitna je ljubav!

   Ponekad tako u naletu sumorne svakodnevice, događaja koji te okružuju, koji ti isisavaju životnu energiju vikneš na sav glas - "Život je sranje....Ljubav je sranje..."....

  Jeste u pravu si ljubav je sranje i samo ti si pametan na ovom svetu, svi oni što napisali romane i pesme, svi oni što snimili filmove i serije, u kojima dvoje uz zvuk muzike odlaze u zalazak sunca, a sve to prati tekst-"Živeli su srećno i veselo do kraja života...", su obične budale...

 Zašto te ponekad toliko boli kada na klupi u parku vidiš dvoje zaljubljenih, zašto te toliko bole sva ona srca, sve one ljubavne čestitke, sva ona sreća što vlada između dva bića...

 Kažu da ti ne može nedostajati ono što nikada nisi probao u životu, da ti ne može nedostajati neko tuđe iskustvo, nego da ono mora biti originalno tvoje...

Spolja gladac a, unutra jadac

  Nekada "long,long time" davno, pre nego što su postojali pametni telefoni, manje pametni računari, digitroni,satovi bez kazaljke, davno pre Fejsbuci, Tviteri, Viber-Vajberi i ostala "pomagala" ovog savremenog sveta sve je bilo skroz drugačije, ne niko nije rekao i bolje...

-E,ćao ....

-E,ćao....

-Kako si, sviđa mi se tvoja kosa, džemper, ma sviđaš mi se ti-sada nama otrcane fraze, koje su tada palile i žarile muško-ženskim odnosima,jednostavno,a delotvorno...