Nekada "long,long time" davno, pre nego što su postojali pametni telefoni, manje pametni računari, digitroni,satovi bez kazaljke, davno pre Fejsbuci, Tviteri, Viber-Vajberi i ostala "pomagala" ovog savremenog sveta sve je bilo skroz drugačije, ne niko nije rekao i bolje...
-E,ćao ....
-E,ćao....
-Kako si, sviđa mi se tvoja kosa, džemper, ma sviđaš mi se ti-sada nama otrcane fraze, koje su tada palile i žarile muško-ženskim odnosima,jednostavno,a delotvorno...
I ako na prvi mah ne zazvuči kao proključali čajnik, ili ako u prvi mah ne odvali neki originalni biser i ako ti takođe ne uradiš nešto slično u prvih pet minuta vrlo brzo, negde tamo iza brda se pojavljivala slika devojke u belom, da jebiga tako su tada funkcionisale stvari...
Danas smo svi mi postali jako emancipovane jedinke, svi teramo neki svoj "ja sam centar svemira" fazon, lakše je prići nekoj indijskoj čobanici i sa njom naći neki zajednički jezik,nego ovim našim "domaćim"...
Okej,devojke,žene,šta god već ste razumem ja i rodnu ravnopravnost i 8-mi Mart i to da sve možete same,ali brate preteraste ga....
Oduvek mi je bila osobina da slabije procenjujem ljude,naročito one ženske,dobro s godinama sam nahvatao neke fazone, ali mislim da ću do penzije biti u tripu-Nikad neću razumeti žene...
-"E,pusti interneti..." -što reče jedno ciganče iz kraja, još više je zakomplikovalo stvari i umesto da bude lakše nekoga pre(u)poznati ovo je sve ubilo u pojam...
Kažu, kažem, lepota nije presudna, bitno je šta neko nosi u sebi i kakav je čovek, odnosno žena....
Najviše sam se razočaravao u osobe, koje su me na prvi "pogled" najviše oduševile, tipa-"viđi kakva je, kako lepo piše, kako lepo razmišlja, kakva joj je slična filozofija života...."
Nažalost u 99% slučajeva to je samo dobro uređen izlog, gde su najbolje stvari nabacane napred, da se sve vidi, da pomisliš, ako je ovakav izlog, kakva li je tek unutra radnja....A radnja pusta, bez nameštaja, neokrečena, puna paučine....da sine, opet si se zajebao...
Verovatno negde tamo iza sedam mora i iza sedam gora postoje neke "normalne" devojke ili žene, pričaju neki, ali niko to nije video, doživeo...
Okej, postoje stvarno romantične priče, i postoji stvarno i ta neka ljubav i baš zbog nje mi je i krivo što stalno nalećem na te "pogrešne"....
Ne niko ne kaže da smo i mi muškarci cvećke (osim onih gej je okej tipova), ali ako svaki put treba da angažuješ Deda Frojda kako bi je "nagovorio" da popijete kafu(i ništa više) ono brate što je mnogo, mnogo je...
Reči moga prijatelja-"Gomila love i da si neka velika zverka gvozdena vrata otvara i kod najbandoglavije, ali da sam takav zašto bi me ona takva i zanimala"-sasvim dobro opisuju ovo današnje stanje...
Videće me-odvešće me sa sobom u neki veliki grad, videće me-odvešće me sa sobom u neku prelepu zemlju, odvešće me svojim skupocenim autom u svoju velelepnu kuću...
A šta ćeš mi ti, ti si jedno veliko ništa....ljubav, daj ne kenjaj, pa više nije srednji vek...
Nije nažalost nas i na sreću vas...Ipak svi gubimo na kraju...
A kad taj kraj dođe i kad pogledaš, kad vidiš da ta jedna kafa, da tih desetak minuta na klupici u parku više vrede od svih onih kuća, automobila, znaćeš da si se zajabala, da sam se zajabao, ali kasno Marko na Kosovo stiže...
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na ostavljenom komentaru