Danas sam imao bliski susret sa jednim uniformisanim licem...ne to nije bio pekar,vatrogasac,pumpadžija sa benzinske,niti moja omiljena kategorija član tajanstvene organizacije sa skracenicom SPC,već je to jedan vrli čuvar našeg reda,odvažno lice u plavom,podkategorija saobraćajac...
E,više bih voleo da je to onaj baja sa pištaljkom što izigrava cirkuskog majmuna na sredini raskrsnice,kažem voleo bih,tada bih pretrpeo samo eventualnu materijalnu štetu...ne ovaj baja sa kojim sam imao tet-a-tet je onaj mesija što daje prohodnost za "B" kategoriju...
I sad se pitam sta mi je na kraju sve to i trebalo,noge me jos uvek dobro služe,a i biciklom se služim kako-tako,ali mi je sad baš bilo potrebno to automobilsko znanje,kao da ne vidim pošto je benzin...
I tako dofura se jutros gore pomenuti baja na mesto egzekucije,sve u stilu Džona Vejna,zataknuo lik neke đozluke protivu sunca(mada je vreme pre ličilo za šal i šubaru,ali o ukusima ne vredi raspravljati),a oni(đozluci) oni ekstra-lardž veličina,kakve nose oni lokalni šerifi u američkim selendrama,ala je našao uzor svaka mu čast...ali zašto se i čudim verovatno i on sam vuče korene iz neke vukojebine...
I videlo se da će dan biti totalna katastrofa,pa manje ljudi je popadalo onomad kad se 1386 sudariše naši i turci tamo dole...ali šta ćemo mi mali i nikakvi...bili smo na njegovom ranču,veliki tata mu je dao ovlašćenje da nam j... po spisku,i on je to tako revnosno činio,prosto uživao...
Ja sam bio poslednji i videvši kako se situacija razvija ocenio sam da su veće šanse da postanem novi premijer,patrijarh iliti nekakav slični mesija,negoli da me sherif for cvikeri štiklira sa plavom olovkom...
Tako je i bilo,takoreći jos nisam ni počeo,a vec sam završio...baja je svojim nepogrešivim sokolovim okom ocenio da sam koji milimetar mogao još ka liniji(koja budi rečeno jedva i da postoji)...zna to on iz iskustva,celog života je parkirao ovce i krave po planinama i raznim vukojebinama...
Ali čast je čast,a vlast je vlast...i malo mu je bilo te službene egzekucije,baja se je drznuo da mi drži predavanja iz prirode i društva,o međuljudskim odnosima...kako da ja to neuviđam da se ispod te plave šapke krije mozak genija,naravno neshvaćenog...hteo sam da mu kažem alo kravaru,skini te đozluke,pogledaj iz rukava ti jos ispadaju seno i slama...i ja nisam doktor nauka,ali ipak kad uporedim moj fakultet i tvoju nedovršenu osnovnu skolu,ipak je razlika očigledna,i to ne u tvoju korist...
I hteo sam da mu sve to saspem u lice,ali nisam ipak me je razum prevladao,a i ne bih hteo da budem đak pešak do kraja zivota...
Nažalost ova priča nema naravoučenije,a jos manje srećan kraj,u suštini on je nebitan,jer nad njim sede neki drugi,koji imaju u svom toru mnogo više ovaca,a bogme i ovnova...
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na ostavljenom komentaru