Prava ljubav i kako je izbeći

....i živeli su srećno do kraja života....rečenica kojima se srećno završavaju knjige,filmovi,pa što da ne i bajke,rečenica koja nam daje smisla u životu ili rečenica koja nam pravi najviše problema u životu,ko će ga znati....

  Od malena smo nekako pored sveg onog vaspitanja po bontonu naučeni da nas tamo negde,nekad čeka ta jedina prava osoba za nas i da će nam se sve kockice poklopiti kada je nađemo...I onda to postavimo za misiju svog života i ništa nam više nije važno,osim pronalaženja te ljubavi iz snova....U međuvremenu tragajući za njom propustimo mnogo toga u životu,jer kažemo sebi sve su to beznačajne sitnice,kada nađemo tu ljubav što nam zapisana u zvezdama sve će ionako doći na svoje...I onda tražimo i tražimo....

 Neki u međuvremenu odustanu,neki posle tolikih neuspešnih "to je ta ljubav" odustanu i uzmu daj šta daš,a neki bogami veruju u tu priču,u tu bajku celog svog života,tako dočekaju sudnji čas sami samcati,ali čak i tada ne vide da su u nečemu pogrešili...

 Stručnjaci kažu da je idealna ljubav samo iluzija,da se okanemo ćorava posla,nekako sve to svedu na izmerljive veličine,kao da se radi o kubnom metru drva za ogrev,a ne o nekoj apstraktnoj veličini...

 I mnogi se priklone toj "naučnoj" istini,saberu dva i dva,ovo je praktično,primenjivo,ovo se najlakše može sprovesti u realnosti i odbace sve i žive jedan šablonski život,duboko nesrećni u sebi,ali ponosni pred svetom,jer nisu pali na tu bajku ljubavi...

 I logično je pitanje ko je ovde lud,da li ovi što veruju u bajke,pa prespavaju realnost ili ovi što prožive realnost,a da nigde ni u krajičku srca ne dopuste sebi čaroliju ljubavi...

Biti budala pa verovati ili biti pametan,pa odbaciti na početku sve ono što možda na neki način i postoji...

 Sudbina ili nešto više naći u nekoliko milijardi ljudi onog pravog,onu pravu,verovatnoća,teorija velikih brojeva,magija,ma nazovite to kako hoćete,ali realnost je da se "idealna" ljubav dešava svud oko nas,da nas pogađa kad joj se najmanje nadamo,kada smo konačno od nje digli ruke...

 Možda kada veruješ u to je čak i teže je izbeći,kao što pozitivni momenti privlače nove pozitivne momente,tako i sa njom,ako joj dozvoliš da ti uđe u srce naći će način,u suprotnom sami smo sebi zatvorili taj put...

 I onda kad jednog dana imaš nekoga koga možeš uzeti u zagrljaj,imaš nekoga u čijim očima možeš videti bolju polovinu sebe,imaš nekoga zbog koga možeš reći -"O,da ovaj život ima smisla",imaš nekoga....rečenica s početka teksta dobija svoje pravo značenje,da postoje bajke,da postoji ta prava ljubav,please nemoj je izbeći...