A mogla je biti prelepa ljubavna priča

  ...pogledala ga je, prošla pored njega i produžila dalje...opet ga je pogledala, prošla pored njega i produžila dalje...evo je opet, sad mu se i nasmešila i.... produžila dalje...

  Da sedeo je u svom omiljenom kafiću,ispijao svoju jutarnju kafu i gledao kako konobarica izvodi gore pomenute radnje...A zasto to radi, da li joj je u opisu radnog mesta da svakoga "onako" pogleda, da mu se nasmeši...Moraće to da proveri...Posmatra je, vidi onoga ne gleda, niti onoga,i onome se ne smeši, jebote šta li to treba da znači...Da vidi šta kaže internet, čika Google ima odgovore na sva pitanja...

  Gleda te u oči i pritom ti se i smeši,90% odgovora da joj se sviđaš, forumi, iskustva, da to je i ne može biti nešto drugo....Savet-načini prvi korak, probaj neće da boli...

 Okej probaće, pa šta bude da bude...Nalazi joj profil na Fejsu, o da ovde je i lepša nego u prirodi, hmmmm kako sad da počne, da ne bude suviše napadno....

Pita je u poruci nešto sasvim neobavezno tek da probije led...odgovara mu suviše kratko za njegov ukus, ipak stavlja smajli na kraju, možda je to dobar znak....

 Samo da ne napravi grešku kao i prošli put i onaj pre njega, i pre njega...Bez suviše komplikovanih rečenica, bez nepotrebnog filozofiranja, kratko i koncizno...O, da li će to moći, umeti...
 Odgovara mu svaki put sve kraće i kraće, okej vreme je da spusti loptu na zemlju...Ali deluje tako prijatno i stavlja svaki put onaj lepi smajli...da li je samo ljubazna ili tu još nečega ima...Kako to da proveri...Da li ume to da proveri....O, bože nije mu prihvatila zahtev za prijateljstvo, ufff šta li to treba da znači, da li nije videla ili nije želela...

 Nesiguran je oko svega, par dana zaobilazi taj kafić, ali prolazi kraj njega...Da li ga vidi, da li ga primećuje kada prođe...Još uvek mu nije prihvatila zahtev za prijateljstvo....

 Skuplja hrabrost, da moraće kad tad da se suoči sa time ili ne, konfuzan je...

 Novo jutro je, ulazi i svoj omiljeni kafić, vidi je tamo kod šanka, prilazi mu...Dok hoda prema njemu pokušava da odgonetne njen izraz lica, nema traga od smeška, gleda ga kao i svaku drugu mušteriju...

-Izvolite, šta želite-upućuje mu tako hladno, kao da su potpuni neznanci, a možda i jesu...

-Kafu...produženu-reči koje mu automatski izlaze iz usta, dok pokušava da opazi neku emociju na njenom licu...Ne nema je, skroz je poslovna....Odlazi, ne gleda ga...

 Dok čeka da mu donese porudžbinu kroz glavu mu preleću stotine misli, gde je pogrešio, da li je prešao neku granicu...Da li ga ona uopšte i prepoznaje...

-Izvolite-njene reči, koje je odmah presekao svojim:
-E,ja sam onaj sa Fejsa, da li me prepoznaješ...

-Da naravno i šta sad s' tim-reči koje su mu delovale kao hladan tuš...

-Pa...ništa, rekoh samo da znaš...

-Znam...da li treba još nešto...

-Ne treba, to je sve...

 Ne seća se kada je popio svoju kafu, ustao,platio i izašao iz kafića...Video je sebe kako besciljno luta prema negde, ka kući, možda...Video je kako je i ovaj put imao tako lošu procenu, kao i milion puta do sada...Zna da će kasnije otići kući, zavući će se pod ćebe i dugo, dugo preispitivati da li ovaj život ima smisla...

 Zna da će biti tužnog lica narednih dana, da će se malo smejati, biti zamišljen,uronjen u neki svoj svet...Ali zna da će već koliko naredne nedelje, narednog meseca, naredne godine ugledati neku drugu, koja mu se smeši, koja ga tako "onako" gleda u oči i zna da će ceo ciklus proteći baš kao i svaki put...Ipak voleo je te cikluse, te programirane radnje, iako im je uvek znao početak i kraj, to je jedino što je imao i znao...