Koračajući ovom stazom zvanom život vrlo često, ne uvek svojevoljno, odemo, odlutamo na sasvim neku desetu stranu od one koju smo zapalanirali...
I tek kada prođemo mnogo milja, kada se već odveć udaljimo od tog raskršća shvatimo da to nije naš put, shvatimo da smo već odavno odlutali...
I kao što obično biva protok vremena učini svoje i više nema nazad, taj film je već odavno odgledan...
O, kako bi to bilo lepo da u istom trenutku kada se data situacija dešava i znaš da je to ona prava, a ne da ti se tako kasnije javi zakasnela pamet...
A stvarno šta nam je to najbitnije u životu!?
Kako odrastamo, kako ovu svoju glavu sve više punimo raznoraznim iskustvima, tako nam se menjaju ti životni prioriteti, to nešto zbog čega smo i došli na ovaj svet...
Kao klinci smo zamišljali da odemo na Mesec, da budemo poput junaka iz stripova, iz filmova, da budemo neko kome će se diviti ceo svet...
Potom te želje bivaju sve realističnije i sve prizemnije, okej verovatno je uvek neki trajni motiv biti slavan, moćan i bogat i verovatno, bar kod većine nas "romantika" kao kruna svega da nađemo i doživimo tu jedinu veliku i pravu LJUBAV...
Postoji"teorija", odnosno priče iz kategorije oni kažu,da ne treba suviše čitati romane, gledati filmove, koji obavezno na kraju donose tekst-"živeli su srećno do kraja života"...
Kažu da realan život nije takav, bar ne u većini slučajeva, i da će nam ti stanadardi iz literature doći glave, jer u životu nikada nećemo moći naći tu i takavu ljubav i da ćemo zbog toga uvek biti nesrećni duboko u sebi...
Ipak ne pomaže kada se jednom zaraziš tim virusom nema nazad i neće te od toga odvratiti ni milion "promašaja" ni statistika da se to tako retko dešava u realnom životu, neće jer glava traži, jer srce traži to nešto i logika se tu ništa ne pita...
Večita dilema zadovoljiti se tim prosekom što nudi ta surova realnost ili ne prestajati da veruješ u tu pravu ljubav, pa makar rizikovao da zanavek zbog toga ostaneš sam...
Ipak mislim da se taj rizik isplati, jer jedino kod ljubavi nema komprpmisa ili je to to, ono pravo, jedino moguće ili je samo bledi pokušaj kopiranja...Ne, nema kompromisa...
I da li je bitno naći je u dvadesetim ili devedesetim, možda jeste okolini, tim osobama koje se (pro)nađu svakako nije...
Jer život se može i bez slave i bez moći i bez para, ali život se ne može bez ljubavi i oko toga raspave nema...
I zato ostavi sve po strani i odaberi ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na ostavljenom komentaru