Neke se stvari nikada ne menjaju

 I tako desi nam se neka krupna ili malo bitna stvar u životu,koja nije odveć puka svakodnevica,već nešto što izlazi iz klasičnog šablona,što je nekako vredno pažnje,vredno da ga zapamtimo na neki poseban način...  

  Naravno u zavisnosti od žanra gore pomenutog događaja,tj. da li on ide u korpu loših ili dobrih stvari,pokušavamo u svemu tome naći neku pouku,neki smisao,nešto što će nam koristiti za u buduće,ili da pak pred samim sobom opravdamo neko "utrošeno" vreme...A šta biva kada se posle nekog vremena nađemo u skoro identičnoj situaciji,i odigramo ulogu na isti način,kao i predhodni put,naravno i kraj ispadne manje-više kao predhodni put....i da li sve to onda ima nekog smisla,ako iznova i iznova ponavljamo iste "greške",iste šablone,ako nikada ne naučimo,kako da pobegnemo iz tog začaranog kruga...

  Da li smo samim rođenjem dobili već gotovu životnu priču,koju moramo na silu odigrati,a da je sav naš trud na menjanju iste samo mala kozmetička promena,da suštinu životne priče ne možemo menjati....  

    I ako je već sve tako unapred napisano, da li unapred dići ruke od svega,jer čemu uzaludan trud,kad se sve već unapred zna....ono zavaliti se u neku naslonjaču,dići sve četiri u vis,a sudbina će vec naći način da nam isporuči svoje instrukcije....ili pak biti maksimalno tvdoglav i pokušati na silu menjati svoju životnu priču,nešto u fazonu da smo mi sami gospodari svoje sudbine,kao da ta sudbina nece slučajno da pošalje neki zalutali autobus,da nam ekspresno pokvari tu trku na naš način....

 I postoje previše slučajnosti na ovom svetu da bi se one mogle nazvati samo slučajnosti,ipak sa druge strane malo je neverovatno da ama baš sve u univerzumu radi po već nekom napisanom pravilu,to čak ni religija,bilo koja, ne može da objasni tako jednostavno,i šta onda ostaje neki treći način,to stalno motanje u krug,iznova i iznova,i svaki put nam se čini,e ovaj put je sasvim drugačije......da li je ???