Povukao je dim cigarete i zavalio se u vec otrcanu fotelju....pogled mu se zaustavi na neobično velikoj mrlji na plafonu...stajala je tamo jako dugo,baš kao sto je sve oko njega imalo prefiks jako,jako dugo...ali sada ga to nije bilo briga,ranije je bilo trenutaka kada ga je jako pogađalo to nezaustavljivo proticanje vremena,sad ne,odavno se je pomirio sa tom činjenicom da je to stvar na koju ne može imati ni najmanjeg uticaja....
.....dok je gledao kako veliki oblak duvanskog dima lagano lebdi i odlazi tu tik iznad njegove glave u daljini je video svu onu veliku životnu bujicu,koja je ostala za njime i znao je da je ona ogromna u odnosu na onu sto mu je preostala...
....ali nije ga bilo briga,ionako je sve vredno,sve sto je nekako bilo vredno pomena u njegovom životu nestalo,odleprašalo,kao ovaj dim iznad njegove glave,ostala su samo sećanja-uspomene....
....da i ona je odavno napustila ova zemaljska prostranstva,možda ga upravo ovog trenutka gleda negde odozgo i smeši se....ona je svoj mir konačno našla...
....a seća se svega kao da je bilo juče,tog tuđeg dvorišta,tuđih ulaznih vrata na kojima je ona stajala,tuđe svadbe,ne njene....i te nebeske plave oči,taj osmeh,koji ce ga proganjati godinama....“ćao“....pogledala ga je onako stidljivo u oči....i samo se nasmešila...bila je tada samo dete....za njega je ostala takva godinama....
....i ređali su se događaji kao na filmskoj traci,prosto je neverovatno kako vreme neumitno curi,baš kad nam je najpotrebnije....ne ona nikada nije bila u glavnoj ulozi u njegovom filmu,ali daleko od toga da je bila puki epizodista...uvek je lebdela tik iznad njegove glave,da baš kao i sada....verovatno ni sam nikada neće biti svestan,koliko je to bilo bitno za njegov život....dobro ili loše,đavo ce ga znati.....
....ona mrlja ga je i dalje posmatrala sa plafona,ne sve to nikako nije imalo smisla,bar ga on nije nalazio,a pokušavao je godinama,iznova i iznova....uvek je na kraju ostajala samo ta izbledela mrlja na plafonu....
....ali to ionako više nije bitno,znao je da ce i on uskoro tim putem....kod nje...gore ce konačno imati vremena za sve sto su propustili na ovom svetu....
....a mislio je da je kraj,da se univerzum urušava,kada je ona nasilno,pre vremena,bez ikakvog njemu poznatog razloga otišla,nestala.....kasnije je shvatio da je ustvari i nikada i nije imao,pa samim tim nije imao i šta da izgubi....ipak neka nada je tinjala u njemu svih godina,da može,da postoji neki način....začudo ma kako besmisleno zvučalo,ta nada i dalje postoji u njemu....da zna da to nema nikakvog smisla,ipak nije mogao,nije hteo da je se otarasi...to je sve sto mu je ostalo od nje,to i sećanje....
...jos uvek je bio tu duboko zavaljen u fotelju,povuče i poslednji dim vec dogorele cigarete...dosta je za ovaj dan,ovaj sat,ovih pet minuta,a onda sve iznova....
...a ona mrlja sa plafona ga je i dalje posmatrala...
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na ostavljenom komentaru