Ponekad se zapitam da li kao drustvo,kao civilizacija napredujemo,tapkamo u mestu ili pak nazadujemo.
Da li to sto smo ovoliko mnogo napredovali,za vrlo kratko vreme na tehnoloskom planu,moze da nam zameni neke stare,tradicionalne vrednosti,moral,dobrotu,lepo vaspitanje,kulturu...
Ponekad tako zastanes,osvrnes se u nazad i zapitas se da li je ovo danas bas to sto si nekada zeleo.
Puno sitnih stvari,koje sam nekada zeleo sada,danas,imam u vecoj ili manjoj meri,mozda sa par godina zakasnjenja,ali one su tu.
Ipak nisam srecan sa njima.Mozda da su se desile,ostvarile par godina unazad bi sve to imalo neku vecu tezinu,ovako,kao da me sve to nimalo ne ispunjava.
Kao da dok za necim zudis,ostvarujes nesto,izumljujes,pravis,tadi si srecan,potpuno ispunjen,a kada na kraju dodjes do tog cilja,kada ga napravis,onda se zapistas cemu sve to i ne umes da uzivas u plodovima svog rada.
Mozda ta teznja za perfekcionizmom,za nekim materijalnim blagostanjem isisava iz nas onu energiju i na kraju ostanes potpuno prazan,bas kada treba da uzivas u necemu.
I neko sto se mene licno tice nista ne zavrsim do kraja.U pocetku,ma o cemu se radilo,imam jako puno elana,motiva i cega god da se latim napredujem iznenadjujuce brzo.A onda kad vidim da to mogu,kad to nekako prerastem u svojoj glvi,naprasno izgubim volju,zelju,motiv i batalim sve cega sam se do tada latio.
Da li podsevesno imam nekih iskustava,znanja od tih nedovresenih poslova to nikako necu moci sa sigurnoscu da znam.
Ipak tako s vremena na vreme vratim se nekim stvarima iz proslosti i ponovo ih pocnem iz pocetka i naravno ponovo odustanem pre negoli sam ih zavrsio,Okej svaki put je taj prerani kraj sve blizi onom stvarnom,tako da ako nista drugo napredujem bar u tom pogledu.
I ko zna mozda jednog dana se latim i pocnem iz zavrsim neku stvar u punom obimu,mozda.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na ostavljenom komentaru